Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1147/19 od 09.09.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i odlučeno je o zahtevima, tako što je delimično usvojen protivtužbeni zahtev i obavezana tužilja-protivtužena da tuženom-protivtužiocu na ime izgubljene zakupnine za period od 20.06.2013. godine do 20.01.2015. godine, isplati iznos od 9.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilja-protivtužena da tuženom-protivtužiocu isplati razliku između dosuđenog do traženog iznosa od 12.750 evra, na ime izgubljene zakupnine, za period od 20.06.2013. godine do 25.05.2015. godine. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezana je tužilja- protivtužena da tuženom-protivtužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 726.344,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2018. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo da tužilja- protivtužena na ime naknade štete isplati iznos od 47.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom za period od 20.02.2014. godine do 02.12.2018. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 224.084,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja- protivtužena da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 368.448,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), pa nije bilo mesta oceni izuzetne dozvoljenosti podnete revizije u smislu člana 404. istog Zakona.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje-protivtužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom, dana 18.06.2013. godine tužilja-protivtužena i tuženi- protivtužilac su sklopili predugovor o kupoprodaji nepokretnosti - porodične stambene zgrade starije gradnje (suteren i sprat) u sastavu jednog objekta „...“, (suteren, sprat i natkrivena letnja bašta) u ..., ul. ..., na kp. br. ... KO ..., potez ..., upisane u listu nepokretnosti br. ... KO ... . Ugovorena je kupoprodajna cena od 105.000 evra. Prilikom zaključenja predugovora tužilja-protivtužena je isplatila prodavcu kaparu u iznosu od 15.000 evra. Ugovoreno je da će kapara biti uračunata prilikom isplate kupoprodajne cene pod uslovom da ugovarači u potpunosti ispoštuju odredbe zaključenog predugovora. Pre zaključenja predugovora sin kupca je isplatio prodavcu iznos od 1.000 evra. Ugovarači su predugovorom predvideli da je kupac u obavezi da isplati kuporpodajnu cenu u dve rate i to iznos od 34.000 evra na dan overe ugovora o kupoprodaji kod nadležnog suda, a preostali iznos kupoprodajne cene kupac je bio dužan da isplati najkasnije do 01.06.2014. godine, u protivnom predugovor će se smatrati raskinutim. Takođe su predvideli da ukoliko dođe do raskida predugovora krivicom kupca, prodavac će biti u obavezi da vrati deo primljene kupoprodajne cene, a ostatak od 10.000 evra prodavac ima pravo da zadrži za sebe na ime naknade štete zbog raskida ugovora krivicom kupca. Kupac se sa svoje strane obavezao da će u slučaju raskida predugovora, vratiti prodavcu u državinu predmetnu nepokretnost, oslobođenu od svih lica i stvari, najkasnije do 10.06.2014. godine. Navedeni predugovor je sačinjen u pisanoj formi, ali nije bio overen kod nadležnog suda. U predugovoru nije navedeno da se tuženi-protivtužilac kao prodavac obavezao da objekte koji su predmet kupoprodaje upiše na svoje ime, odnosno da iste legalizuje. Prodavac je stekao pravo svojine na predmetu kupoprodaje na osnovu Ugovora o poklonu overenog od strane Opštinskog suda u Sjenici Ov. br. .../... od 13.03.2009. godine. Tuženi-protivtužilac nije izvršio legalizaciju predmetnih objekata do 31.12.2013. godine već je to učinio tokom 2015. godine. Tužilja- protivtužena nije izvršila svoju ugovornu obavezu isplate kupoprodajne cene i dana 12.02.2014. godine uputila je prodavcu podnesak sa zahtevom za zaključenje Ugovora o kupoprodaji stim što je pozvala prodavca da u roku od 5 radnih dana dođe u ... sa potrebnom dokumentacijom za prenos nepokretnosti, uz upozorenje da ukoliko po istom u navedenom roku ne postupi, to će biti razlog za raskid predugovora krivicom prodavca. Tuženi-protivtužilac se nije odazvao pozivu, nakon čega mu je tužilja- protivtužena dostavila opomenu sa zahtevom da izvrši povraćaj udvojene kapare. U periodu od 20.06.2013. godine do 25.05.2015. godine, na nepokretnosti koja je bila predmet kupoprodajnog predugovora nastala je šteta, što je utvrđeno uviđajem suda na licu mesta i nalazom veštaka građevinske struke kojim su utvrđena oštećenja na pojedinim prozorskim oknima, radijatorima, kotlu, šanku, laminatu, podnim prelaznim lajsnama, keramičkim pločicama, itisonu, kombinovanom bojleru i delu spoljne fasade. Tužilja-protivtužena je bila u posedu predmetne nepokretnosti do 20.01.2015. godine.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sjenici P 110/14 od 10.10.2017. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se raskine predugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 18.06.2013. godine i delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 15.000 evra na ime isplaćene kapare koju je dala pri sklapanju predugovora.

Kod iznetog stanja stvari, ovde pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pravilnom zaključku suda da tuženi nije skrivio neispunjenje obaveze iz zaključenog predugovora.

Naime, iz člana 7. predugovora proizlazi da je tužilja kupila nepokretnost u viđenom stanju. Takođe, predugovorom nije bila predviđena obaveza prodavca da izvrši legalizaciju predmetne nepokretnosti do određenog roka, niti je legalizacija bila preduslov za ispunjenje ugovorne obaveze od strane kupca i zaključenje uz sudsku overu ugovora o kupoprodaji.

Naime, po mišljenju drugostepenog suda, tuženi je podneo zahtev za upis prava svojine na predmetnoj nepokretnosti na osnovu Ugovora o poklonu overenog od strane Opštinskog suda u Sjenici Ov. br. .../... od 13.03.2009. godine, tako da legalizacija predmetne nepokretnosti nije zavisila od njegove volje, već nadležnog organa SKN Sjenica, koji je trebalo da postupi po zahtevu tuženog. Osim toga, tužilja nije dokazala svoju tvrdnju da je postojao usmeni dogovor da tuženi legalizuje sporni objekat do određenog roka.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da ugovor o kupoprodaji nije zaključen iz razloga što tužilja nije ispunila svoju ugovornu obavezu isplatom kupoprodajne cene na način i u rokovima koji su predviđeni predugovorom od 18.06.2013. godine, kao i zato što shodno članu 1. predugovora, tuženom nije ostavila primereni rok da izvrši prenos prava svojine kod nadležnog organa RGZ SKN Sjenica, a što je tuženi učinio tokom 2015. godine.

Drugostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev i obavezao tužilju da tuženom, na ime naknade štete zbog izgubljene zakupnine, isplati iznos od 9.500 evra, na osnovu zaključka da je samim tim što je bila u državini predmetne nepokretnosti, tužilja onemogućila tuženog da istu koristi izdavanjem u zakup pod uslovima i na način kao što je to činio pre zaključenja predugovora. Radi navedenog, tuženom pripada pravo na naknadu štete u smislu člana 189. stav 3. ZOO.

Osim navedenog, u periodu u kome je tužena - protivtužilja bila u državini na nepokretnosti koja je bila predmet predugovora o kupoprodaji nastala je šteta, što je utvrđeno na osnovu uviđaja suda na licu mesta i na osnovu nalaza veštaka građevinske struke. Naime, utvrđena su oštećenja na pojedinim prozorskim oknima, radijatorima, kotlu, šanku, laminatu, podnim prelaznim lajsnama, keramičkim pločicama, itisonu, kombinovanom bojleru i delu spoljne fasade. Tužilja nije prigovorila nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke koji je pored ostalog zaključio da popravka stvari nije moguća, radi čega je drugostepeni sud zaključio da tuženom pripada pravo na potpunu naknadu za oštećene stvari u smislu odredaba člana 189. stav 2. i člana 190. Zakona o obligacionim odnosima.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Primenom člana 161. stav 1. u vezi člana 149. i 150. ZPP, odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da nije uspela u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić