.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2545/2020
02.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, dr Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je punomoćnik Draško Petrov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Surdulici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4356/18 od 29.03.2019. godine, u sednici od 02.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4356/18 od 29.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4356/18 od 29.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici Prr 97/2018 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja i tužena je obavezana da im na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku Osnovnog suda u Surdulici I 1825/11 isplati po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa pripadajućom kamatom u dinarskoj protivvrednosti počev od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilja preko dosuđenog iznosa. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.250 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4356/18 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11.. 87/18). Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu člana 30. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za podnošenje posebne revizije. To što je u različitim odlukama dosuđen različiti iznos na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu, s obzirom da visina naknade zavisi od činjeničnog osnova koji je različit u svakom predmetu. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi od 06. februara 2018. godine tražena je isplata po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od tužilja.
Iz navedenog proizilazi da se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, u kome je pravo na reviziju isključeno odredbom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
