Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), radi novog tumačenja prava.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijlanog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšeg interesa ili u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene članova 154, 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojima su regulisani osnovi odgovornosti za štetu i pojam štete, kao i pravno priznati vidovi nematerijalne štete za koje se može dosuditi novčana naknada pod određenim uslovima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete odbijen je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, pa je sporno pravno pitanje koje se u reviziji postavlja u vezi tog zahteva vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka.

Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 17.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 240.000,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3000 evra po srednjem kursu NBS na dan podmošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić