.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25461/2023
26.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Georgijev, advokat iz ..., protiv tužene BB iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vojislav Momčilović, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1236/22 od 23.03.2023. godine, u sednici održanoj 26.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1236/22 od 23.03.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1236/22 od 23.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici P 1870/21 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud prema tuženoj utvrdi da je ona smetala tužioca u mirnom i faktičkom posedu korišćenja realnog dela na k.p. br. ... na mzv ''... livada'', po LN br. .. KO ..., na kojoj se nalazi pomoćni objekat – štala, na taj način što je 30.04.2018. godine, u prepodnevnim časovima (oko 8,00 sati), bez ikakvog povoda drvenom ogradom (drvenim kočevima prečnika oko 15 cm, visine oko 1 m i drvenim letvama prečnika oko 10 cm i dužine oko 2-3 m) zagradila svoj idealni deo parcele od oko 25-30 m celom dužinom širine 2,5 m, čime je tužiocu jasno stavila do znanja da taj deo ubuduće ne može da koristi, te da se tuženoj naloži da uspostavi ranije stanje i postavljenu drvenu ogradu ukloni i zabrani da na ovaj ili sličan način smeta tužiocu u pravu korišćenja realnog dela k.p. br. .., kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 126.000,00 dinara.
Viši sud u Vranju je, rešenjem Gž 1236/22 od 23.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Surdulici P 1870/21 od 02.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je smetanje državine i uspostavljanje stanja državine pre učinjenog smetanja, a odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju u ovom konkretnom predmetu i doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Navodi revizije tužioca zasnivaju se na ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju, revizijom tužioca pobija se rešenje doneto u parnici zbog smetanja državine u kojoj je, odredbom člana 452.stav 5. Zakona o parničnom postupku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, što znači da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može da izjavi.
Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
