Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu koji se odnosi na obavezu plaćanja održavanja stambene zgrade, primenom odredbe čl. 24 – 28. Zakona o održavanju stambenih zgrada i člana 460. ZPP u vezi člana 374. i 378. ZOO. Naime, tuženi kao vlasnik stana br. ... u ulici ... broj ... u ..., nije izmirio svoju obavezu plaćanja održavanja stambene zgrade u periodu od septembra 2015. godine do maja 2018. godine. Obaveza plaćanja održavanja stambene zgrade predviđena je Ugovorom o održavanju stambenih zgrada od 22.11.1993. godine i Aneksom ugovora od 08.02.1994. godine. Za navedeno potraživanje važi opšti rok zastarelosti od 10 godina. Iz navedenih razloga tužbeni zahtev je usvojen u odnosu na sticanje bez osnova.

O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a odluka Vrhovnog kasacionog suda na koju se revident poziva, odnosi se na drugačiju činjeničnu i pravnu situaciju, zbog čega se ne radi o različitom postupanju sudova u istoj situaciji. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga – predlog za izvršenje, podnet je 24.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je ispod 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi pomenuti iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković