Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 782/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu odluke o naknadi štete u iznosu od 531.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2021. godine do isplate. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, u stavu drugom i trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete preko dosuđenog iznosa isplati još 692.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2021. godine do isplate, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na ukupno dosuđeni iznos od 1.223.540,00 dinara od 20.04.2016. godine do 11.01.2021. godine i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 280.479,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18,18/20 i 10/23), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 14.05.2015. godine usled elementarne nepogode – grada došlo je do oštećenja zasada malina tužioca u selu ... u površini od 0,97,22 h. Navedenog dana nije dejstvovala protivvgradna zaštita, nije bilo raketa, niti su bili angažovani strelci koji bi ih ispaljivali iz radarskog centra u Užicu. Prema rešenju Vlade RS nepovratno je izdvojen deo novčanih sredstava od 600.228.000,00 dinara na ime pomoći Republike Srbije za vanrednu štetu zbog elementarnih nepogoda. Opština Arilje je donela rešenje o raspodeli namenskih sredstava i oštećenima je uplaćeno 2% od procenjene štete. Tužiocu je pričinjena šteta na malinjacima od 85% što ukupno iznosi 2.473.000,00 dinara, a na ime pomoći isplaćeno mu je 49.460,00 dinara, dok mu je osiguravajuća kuća isplatila 1.200.000,00 dinara. Navedene iznose od 2.473.000,00 dinara i 49.460,00 dinara stranke su učinile nespornim jer je izveštaj sačinjen od strane Komisije za procenu štete na zasadima maline i drugog voća, povrća i strnog žita Opštine Arilje, koja je odmah izašla na teren nakon elementarne nepogode, zbog čega veštačenje nije predloženo. Uspešnost protivgradne zaštite iznosi 70%.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 531.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.04.2016. godine, primenom člana 154, 155, 172, 189. stav 2. i 192. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je tužena Republika Srbija pasivno legitimisana i u obavezi da tužiocu naknadi štetu, dok je u preostalom delu za 692.440,00 dinara sa pripadajućom kamatom tužbeni zahtev odbio. Prilikom odlučivanja, prvostepeni sud je našao da je tužilac doprineo nastanku štete sa 30% zbog nepostavljanja protivgradne mreže na zasadima maline.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome je delimično usvojen zahtev tužioca za iznos od 531.100,00 dinara, a preinačio prvostepenu presudu u preostalom odbijajućem delu i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od još 692.440,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, nalazeći da na ukupnu štetu treba primeniti utvrđeni procenat uspešnosti protivgradne zaštite od 70% za koji odgovara tužena, te da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju postoji doprinos tužioca nastanku štete od 30%, jer je tužilac zaključio ugovor o osiguranju useva i tako izabrao put zaštite umanjujući štetu za iznose koje je osiguravač isplatio.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud utvrdio da je tužena pasivno legitimisana i da je u obavezi da tužiocu naknadi štetu koju je pretrpeo na zasadu maline usled elementarne nepogode, uz pravilan zaključak da je tužilac malinjake osigurao od eventualne štete kod osiguravajućeg društva na koji način je preduzeo odgovarajuće mere zaštite, čime je smanjio štetu za iznos isplaćen od strane osiguravača, pa nema mesta primeni doprinosa tužoioca nastanku štete.

Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS“ br. 44/14), određeno je da su poslovi protivgradne zaštite u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se preko Sektora za vanredne situacije. Iako sezona odbrane od grada u Republici Srbiji počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra, organ tužene je 14.05.2015. godine, u uslovima postojanja gradonosnih oblaka i opasnosti od grada, propustio da strelcima naredi da dejstvuju u cilju zaštite materijalnih dobara stanovništva Opštine Ivanjica, zbog čega odgovara za štetu, koja je tužiocu naneta. Osim toga, pojava gradonosnih oblaka se u metereološkom smislu može predvideti i preduzimanjem odgovarajućih mera šteta bi se u pretežnom delu mogla sprečiti, zbog čega grad ne predstavlja višu silu da bi tužena Republika Srbija, u smislu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima bila oslobođena od odgovornosti.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredbi podrazumeva da Republika Srbija kod nadležnog sektora MUP vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda (gradonosni oblaci), stoga u slučaju štete nastale ovim štetnim događajima, tužena Republika Srbija je odgovorna i u obavezi da istu naknadi oštećenima, primenom člana 35. Ustava RS i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, kao i citiranim pravilima i načelima Zakona o vanrednim situacijama.

Odredbom člana 185. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (stav 1.), da ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu (2.), da kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete (3.), kao i da će sud dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Čalnom 189. ZOO propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1.), da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo (stav 2.). Članom 190. istog zakona propisano je da će sud, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, a prema izveštaju Komisije za procenu štete na zasadima maline i drugog voća, povrća i strnog žita Opštine Arilje nesporno utvrđen iznos visine štete koju je tužilac u konkretnom slučaju pretrpeo je 2.473.000,00 dinara. Tužilac je osigurao zasad i osiguravač je isplatio iznos od 1.200.000,00 dinara, za koliko je umanjio iznos pretrpljene štete tako da ostaje iznos od 1.273.000,00 dinara. Na ovako dobijeni iznos od 1.273.000,00 dinara primenjuje se procenat efikasnosti protivgradne zaštite od utvrđenih 70%, što je obim odgovornosti tužene i dobija iznos od 891.000,00 dinara. Kada se ovako dobijeni iznos umanji za 49.460,00 dinara koliko je tužena isplatila tužiocu na ime pomoći za ublažavanje nastalih posledica štete na zasadima maline, ukupan iznos štete koji je tužena u obavezi da isplati tužiocu je 841.640,00 dinara. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je tužiocu prvostepenom odlukom u nepobijanom delu dosuđeno 531.100,00 dinara, tužilac ima pravo na naknadu štete u iznosu od još 310.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom shodno članu 277. Zakona o obligacionim odnosima, pa se neosnovano revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u tom delu pobijane odluke.

U preostalom delu (za iznos od 381.900,00 dinara sa kamatom) revizija tužene je osnovana, jer drugostepeni sud iako utvrđuje procenat uspešnosti protivgradne zaštite od 70% isti ne primenjuje prilikom obračuna štete.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu shodno članu 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav tužbe 11.250,00 dinara, za zastupanje od strane advokata na sedam održanih ročišta od po 12.750,00 dinara, za sastav žalbe 18.000,00 dinara prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji.Tuženoj su priznati troškovi na ime sudske takse za tužbu, prvostepenu odluku i žalbu po 37.716,00 dinara sve prema važećoj Taksenoj tarifi.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković