Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9638/18 od 17.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev kojim su tužilje tražile da se tuženi obavežu da im na ime naknade štete solidarno isplate i to tužilji AA na ime fizičkih bolova iznos od 70.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 130.000,00 dinara, a tužilji BB na ime fizičkih bolova iznos od 90.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da na ime troškova celokupnog postupka isplate tuženom VV iznos od 95.900,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zatev tuženog „Generali osiguranje Srbije“ A.D.O. za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud, kao revizijski pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 23.11.2015. godine dogodila se saobraćajna nezgoda, koju je skrivio tuženi VV, upravljajući vozilom koje je bilo osigurano od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima kod tuženog „Generali osiguranje“ A.D.O. U toj saobraćajnoj nezgodi tužilja AA zadobila je lake telesne povrde: nategnuće vratnog dela kičmenog stuba i nagnječenje nadlaktice sa leve strane. U trenutku povređivanja tužilja AA je trpela bolove srednjeg intenziteta koji su trajali par sati, do stavljanja imobilizacije, nakon čega je trpela bolove slabog intenziteta koji su trajali sve vreme nošenja imobilizacije (dve nedelje), kao i par dana nakon što je imobilizacija skinuta. Tužilja AA je doživela primarni strah jakog intenziteta u trajanju od tri minuta, a nakon toga je trpela sekundarni strah jakog do srednjeg intenziteta u trajanju oko 15 časova, da bi nakon toga trpela i sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od dve nedelje, a potom i strah slabog intenziteta do nedelju dana, kod tužilje postojao je i pozni strah u okolnostima koje su je asocirale na traumatski događaj (upravljanje putničkim vozilom) u trajanju od mesec dana. Tužilja BB je zadobila lake telesne povrede: nagnječenje poglavine i oguljotinu kože sa leve strane vrata. U trenutku povređivanja tužilja BB je trpela bol jakog intenziteta koji je trajao do prijema u bolnicu, nakon toga je u narednih 5-7 dana trpela bolove srednjeg intenziteta, a potom i bolove slabog intenziteta u trajanju od mesec dana. Tužilja BB je pretrpela primarni strah jakog intenziteta u trajanju od 3 minuta, nakon toga je trpela sekundarni strah jakon intenziteta u trajanju od 20 minuta, koji je nakon što je pregledana transformisan u sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od sat vremena, nakon saznanja da nema težih povreda i da treba da uzima samo lekove protiv bolova, trpela je sekundarni strah srednjeg do slabog intenziteta u trajanju od četiri meseca u kom periodu je imala intenzivnu glavobolju. Tužilja BB trpela je i pozni strah u vidu reaktiviranja straha u okolnostima koje je asociraju na štetni događaj i to je trajalo četiri meseca. Tuženi „Generali osiguranje“ A.D.O. je 09.09.2016. godine tužiljama isplatilo naknadu i to svakoj od njih, po svakom od vidova pretrpljene štete (fizički bolovi i pretrpljeni strah) iznos od po 80.000,00 dinara.

Prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužilja za naknadu nematerijalne štete, bliže određeno u stavu prvom izreke prvostepene presude, ocenivši da tužiljama naknada nematerijalne štete nije u celini isplaćena u vansudskom postupku.

Suprotno zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud je ocenio da je tužiljama naknada nematerijalne štete u celini isplaćena u vansudskom postupku, sa kojih razloga je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio kao neosnovane zahteve tužilja za naknadu nematerijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je odlučio drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i da tužiljama pripadaju veći iznosi na ime naknade ovih vidova nematerijalne štete.

Naime, visina naknade štete određuje se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini, vodi se računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Smisao i cilj pravične novčane naknade saglasno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima je zadovoljenje (satisfakcija), a pravična novčana naknada trebalo bi da kod oštećenog uspostavi izvesnu psihičku i emocionalnu ravnotežu narušenu štetnim događajem, odnosno ublaži duševni bol. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da bi u vreme izvršene isplate naknade štete tužiljama od strane tuženog „Generali osiguranje Srbije“ A.D.O. (09.09.2016. godine) tužilji AA pripala pravična novčana naknada na ime fizičkih bolova u iznosu od 60.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha u iznosu od 80.000,00 dinara, a tužilji BB na ime pretrpljenih fizičkih bolova u iznosu od 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha u iznosu od 80.000,00 dinara, i da ovako odmereni iznosi u svemu odgovaraju značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, kao i trajanju i intenzitetu fizičkih bolova i straha, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je tužiljama u vansudskom postupku isplaćena naknade nematerijalne štete koja im po oceni drugostepenog suda pripada, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu ovih vidova nematerijalne štete, pravilnom primenom materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić