.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2562/2024
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Grada Pančeva, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo iz Pančeva, uz učešće umešača na strani tužioca Javnog preduzeća „Urbanizam“ Pančevo, čiji je punomoćnik Jelena Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženih Rimokatoličke crkvene opštine Pančevo, Rimokatoličke biskupije Zrenjanin, koju zastupa Miloš Grozda, advokat iz ... i „Caffe Hedonist i Lounge“ d.o.o. iz Pančeva, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene Rimokatoličke crkvene opštine Pančevo, Rimokatoličke biskupije Zrenjanin izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 215/22 od 27.09.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 215/22 od 27.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 215/22 od 27.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 67/20 od 07.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijeno je proširenje tužbe na AA i BB iz ... . Stavom drugim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe podneskom od 05.02.2021. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je incidentni prejudicijelni zahtev za utvrđenje kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav i bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca kupoprodajni ugovor Ov.br. 720/2013 od 01.10.2013. godine, zaključen između tužene Rimokatoličke crkvene opštine Pančevo kao prodavca i AA i BB iz ... kao kupaca i Aneks kupoprodajnog ugovora Ov.br. 642/2014 od 28.02.2014. godine, zaključen između istih ugovornih strana, kao i da tužiocu samostalno ili solidarno sa tuženom naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je titular prava javne svojine u 563/5950 idealnih delova na nepokretnosti upisanoj u listu nepokretnosti br. .. KO Pančevo kao poseban deo zgrade br. 1, poslovni prostor br. 12 – dupleks (P+1) korisne površine 595 m2 koji je izgrađen na parceli br. .. KO Pančevo na kojoj je upisano pravo svojine u korist tuženog „Caffe Hedonist i Lounge“ d.o.o. iz Pančeva u 1/1 dela, kao i na srazmernom delu građevinskog zemljišta – parcele br. .. KO Pančevo, te da se obaveže tuženi da trpi upis prava javne svojine u korist tužioca u 563/5950 idealnih delova na navedenom poslovnom prostoru i na odgovarajućem delu parcele građevinskog zemljišta, te da mu samostalno ili solidarno sa tuženom naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 24.500 evra, po srednjem kursu NBS na dan isplate, na ime sticanja bez osnova prodajom dela poslovnog prostora površine 56,30 m2 koji se nalazi u okviru poslovnog prostora br. 12 – dupleks (P+1) korisne površine 595 m2 koji je izgrađen na parceli br. .. KO Pančevo, upisanog u LN br. .. KO Pančevo kao poseban deo zgrade br. 1 po kupoprodajnom ugovoru Ov.br. 720/2013 od 01.10.2013. godine, zaključenom između istih ugovornih strana, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja od isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu isplati dinarsku protivvrednost iznosa preko dosuđenih 24.500 evra do traženih 39.400 evra po srednjem kursu NBS na dan isplate, na ime sticanja bez osnova prodajom dela poslovnog prostora, bliže navedenog u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 501.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom osmim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 788.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se tužena obaveže da mu na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka plati zakonsku zateznu kamatu i za period od presuđenja do dana izvršnosti presude. Stavom desetim izreke, tužilac je obavezan da AA i BB iz ... naknadi troškove postupka od 22.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 215/22 od 27.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužoca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, četvrtom, šestom, devetom i desetom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, petom i sedmom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu osmom izreke prvostepene presude, pa je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 818.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11… 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 103. i 104. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Naime, nižestepeni sudovi su na osnovu odredbe člana 12. ZPP kao prethodno pitanje utvrdili da su ništavi kupoprodajni ugovor Ov.br. 720/2013 od 01.10.2013. godine, zaključen između tužene Rimokatoličke crkvene opštine Pančevo kao prodavca i AA i BB iz ... kao kupaca i Aneks kupoprodajnog ugovora Ov.br. 642/2014 od 28.02.2014. godine zaključen između istih strana, s obzirom da su zbog nepotpune pasivne legitimacije odbili takav prejudicijelni zahtev. Sledom toga su, budući da nije moguće vraćanje onoga što je dato po ništavom ugovoru, tuženu obavezali da tužiocu isplati iznos bliže naveden u izreci presude na ime odgovarajuće naknade u novcu zbog takvog raspolaganja nesavesnog prodavca. Tužena uz reviziju nije dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 20.06.2017. godine, radi utvrđenja i isplate, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 24.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
