Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 91/17 od 27.02.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 br. 247/16 od 09.03.2017. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava tužioca isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.03.2017. godine kao dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan; stavom drugim izreke potvrđena je napred navedena presuda Višeg suda u Beogradu u stavu drugom izreke, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana; stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu trećeme izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 432.450,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž4 91/17 od 22.03.2019. godine, ispravljena je napred navedena presuda Apelacionog suda u Beogradu u stavu trećem izreke, tako što je u stavu trećem izreke presude na strani dva u prvom redu umesto iznosa „432.450,00 dinara“, treba otkucati iznos od „682.050,00 dinara“, a u obrazloženju presude na strani sedam u poslednjem redu umesto reči „ukupno iznos od 432.450,00 dinara“ treba da stoji iznos od „682.050,00 dinara“, dok u preostalom delu presuda Gž4 br. 91/17 od 27.02.2019. godine ostaje neizmenjena.

Protiv navedenih drugostepenih presuda, tužilac je izjavio revizije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući blagovremenost revizije primenom člana 410. stav 1. u vezi člana 403. i 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 175/16 od 21.10.2016. godine nije blagovremena.

Prema članu 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku, protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

U konkretnom slučaju drugostepena presuda Gž4 175/2016 od 21.10.2016. godine dostavljena je punomoćniku tužioca advokatu Gordani Mihailović iz ... dana 23.11.2016. godine. Reviziju protiv ove presude tužilac je preko punomoćnika – advokata Slobodana Pavlovića iz ..., predao pošti dana 19.06.2018. godine koja je u Viši sud u Beogradu primljena dana 20.06.2018. godine, što znači da je revizija tužioca izjavljena po proteku zakonom propisanog roka iz člana 403. stav 1. ZPP.

Kako je revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 175/16 od 21.10.2016. godine, neblagovremena, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 410. stav 1. i člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Ispitujući pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž4 91/2017 od 27.02.2019. godine, ispravljenu rešenjem istog suda Gž4 91/17 od 22.03.2019. godine, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca, nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem Saveznog zavoda za patente od 06.09.1989. godine usvojen je zahtev za priznanje patenta po prijavi Fabrike farmaceutskih i hemijskih proizvoda „Zdravlje“ n.sol.o OOUR Leskovac, Jugoslavija, a kao pronalazači označena su četiri lica, među kojima i tužilac, dok je naziv pronalaska: 1) Postupak dobijanja … (+) – … – prijava podneta dana 31.01.1986. godine, a zahtev za priznanje patenta usvojen je rešenjem od 06.09.1989. godine; 2) Postupak za sintezu … – prijava podneta 16.03.1989. godine, a zahtev za priznanje patenta usvojen rešenjem od 03.09.1993. godine i 3) Postupak za dobijanje … – prijava podneta dana 14.02.1990. godine, a zahtev za priznanje patenta usvojen rešenjem od 02.10.1985. godine. Kao nosilac sva tri ova patenta nastala u radnom odnosu i kao podnosilac patentnih prijava upisana je Farmaceutsko – hemijska industrija „Zdravlje“ a.d. Leskovac, gde je tužilac bio zaposlen u vreme nastanka predmetnih patenata. Ugovorom zaključenim dana 25.03.2003. godine između FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac kao emitenta i pravnog prethodnika tuženog „Citadel securities“ a.d. Beograd kao brokera, emitent je ovlastio brokera da vrši kontrolu načina vođenja knjige akcionara, da zastupa emitenta kod privremenog registra pri Agenciji za privatizaciju RS i pred drugim organima i organizacijama, te je ugovoreno da emitent istovremeno određuje brokera kao svog agenta za obavljanje administrativnih i drugih poslova koji se odnose na poslovanje akcijama u smislu odredaba Pravilnika o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije koju je utvrdila „Beogradska berza“ a.d. Beograd. Pravni prethodnik tuženog „Citadel securities“ je dana 27.01.2004. godine kao korporativni agent zaključio ugovor sa FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac, kao klijentom, a predmet ugovora je bilo otvaranje i vođenje emisionog računa izdavaoca hartija od vrednosti kao i pružanje drugih usluga izdavaocu u procesu vršenja korporativnih radnji, te je ugovoreno da klijent garantuje pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću za tačnost podataka koje dostavi korporativnom agentu radi unošenja tih podataka u inforamcioni sistem Centralnog registra. Tuženi je izradio i objavio 11 prospekata za privredna društva taksativno navedena u nižestepenim presudama. Navedenim prospektima pod tačkom 3.2.4. sa nazivom „Patenti koncesije, posebne dozvole“ između ostalog objavljeno je da su sledeći patenti: postupak dobijanja … (+) – …, postupak za dobijanje … i postupak za …, svojina navedenih pravnih lica bez označavanja nosioca patenta i pronalazača. Iste sadržine je i prospekt koji je tuženi objavio za FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac od 28.03.2005. godine, a na osnovu napred bliže navedenih međusobnih ugovora. Među parničnim strankama nije bilo sporno da FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac nije raspolagala spornim patentima u smislu njihovih ustupanja, prodaje ili poklona pravnim licima na čijim prospektima su patenti navedeni kao njihova svojina. Iz dopisa tužioca upućenoj „Beogradskoj berzi“ od 05.05.2006. godine i iz odgovora direktora „Beogradske berze“ izvodi upućenog tužiocu dana 12.05.2006. godine i iz odgovora koji je tuženi uputio FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac od 23.06.2006. godine i punomoćniku tužioca dana 29.12.2006. godine, proizilazi da je pravni prethodnik tuženog kao berzanski posrednik, na svom veb sajtu objavio prospekte različitih pravnih lica za organizovanje trgovine na berzi u kojima se nalaze i neki patenti čiji je tužilac jedan od pronalazača, a nosilac patenata FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac, te da je Beogradska berza zatim na svojoj internet stranici objavila prospekte sa upisanim patentima za ta pravna lica. Iz odgovora pravnog prethodnika tuženog od 23.06.2006. godine proizilazi da je objašnjeno da su se tehničkom greškom podaci o patentima FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac našli na veb sajtu tuženog kod preduzeća kojima ne pripadaju, jer je tuženi prilikom izrade prospekata za sva privredna društva, kojima je korporativni agent koristio jedan isti obrazac tj. kopirao ga i u njemu menjao podatke. Prema potvrdama preduzeća taksativno navedenih u nižestepenim presudama, u njihovim poslovnim knjigama nisu evidentirana materijalna ulaganja niti je ikada u imovinu tih preduzeća postojala nematerijalna imovina koja se sastoji od predmetnih patenata. Tuženi je tokom trajanja parnice promenio naziv Brokersko dilersko društvo „Citadel securities“ a.d. Beograd u Brokersko dilersko društvo „Tesla capital“ a.d. sa sedištem u Beogradu. Tužilac je doktor ... nauka i profesor ... Univerziteta u ...; 40 godina se bavi istraživanjem; u vreme nastanka spornih patenata bio je zaposlen u FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac, gde je obavljao funkciju ... . Tužilac je Okružnom sudu u Leskovcu podneo tužbu protiv tužene FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac radi zaštite pronalaska iz radnog odnosa i isplate, a postupak je kasnije nastavljen pred Višim sudom u Leskovcu, pa je u tom postupku usvojen tužbeni zahtev za isplatu na ime naknade zbog primene pronalaska iz radnog odnosa. Tužilac je za objavljivanje prospekata od strane tuženog saznao tek 2006. godine i to tako što je našao na sajtovima nekih firmi da prikazuju kao svoje vlasništvo patente čiji je on jedan od pronalazača. Nije proveravao da li je tuženi otklonio navedenu grešku.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu člana 13. i člana 109. Zakona o patentima i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama parničnih stranaka zaključio da je prvostepeni sud na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno primenio materijalno pravo zauzimajući pravni stav da tužilac kao jedan od pronalazača navedenih patenata, nezavisno od toga što on nije nosilac prava na te patente (već je to njegov bivši poslodavac FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac) ima zakonom predviđena moralna prava pronalazača koja se sastoje u njegovom pravu da bude naznačen u svakoj patentnoj prijavi u spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku, kako je to propisano odredbom člana 13. stav 1. Zakona o patentima („Službeni list SCG“ broj 32/04...115/16) kao i u svim drugim javnim ispravama koje se odnose na njegov pronalazak. Po pravnom stavu i oceni drugostepenog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenog člana 13. stav 1. i člana 109. navedenog Zakona o patentima i člana 200. ZOO, pa je drugostepeni sud primenom člana 394. stav 4. ZPP prvostepenu presudu preinačio u stavu prvom izreke odbijajući tužbeni zahtev tužioca, a u stavu drugom izreke je potvrdio prvostepenu presudu primenom člana 375. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 13. Zakona o patentima („Službeni list SCG“ broj 32/04...115/16) koji se primenjuje u ovom slučaju, propisano je da pronalazač ima pravo da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku na način određen ovim Zakonom (stav 1.).

Odredbom člana 109. napred navedenog Zakona o patentima, koji nosi naslov „pravo na zaštitu“ u stavu prvom, propisano je da pravo na zaštitu pronalaska iz člana 108. tačka 1. ovog Zakona ima poslodavac, ako ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drugačije uređeno; stavom 2. istog člana propisano je, da ako je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu, zavisno od efekta ekonomskog iskorišćavanja pronalaska, dok je stavom 3. propisano da pronalazaču pripada pravo na naknadu iz stava 2. ovog člana i u slučaju kada poslodavac prenese ili ustupi licencu za iskorišćavanje zaštićenog pronalaska na treće lice.

Odredbom člana 20. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni list SRJ“ broj 65/2002 i „Službeni glasnik RS“ broj 57/2003...46/2006) važećem u vreme izdavanja prospekta koji su predmet spora, propisano je da podaci navedeni u prospektu za distribuciju hartija od vrednosti i skraćenom prospektu moraju biti istiniti i održavati u potpunosti finansijsko stanje i poslovne rezultate izdavaoca, kao i podatke bitne za objektivnu procenu vrednosti hartija od vrednosti koje će se distribuirati (stav 1. i 2.).

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravni stav drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu napred navedenih zakonskih odredbi iz člana 13. stav 1. i člana 109. Zakona o patentima i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Ovo sa razloga što i po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda prospekt predstavlja službeni dokument koji se sastavlja i objavljuje prilikom uvrštenja vrednosnih papira na berzu. Prospekt sadrži podatke propisane Pravilnikom o sadržini i formi prospekta i drugih dokumenata koji se podnose radi distribucije hartija od vrednosti čiji je sastavni deo i Uputstvo o sadržini i formi prospekta za distribuciju hartija od vrednosti, kojim su utvrđeni osnovni elementi prospekta za distribuciju hartija od vrednosti i uređen način unošenja podataka u pojedine rubrike, a koji se sastoji iz uvodnog dela prospekta (koji sadrži podatke o izdavaocu hartija od vrednosti, hartijama od vrednosti, broju komada i nominalnoj vrednosti hartija od vrednosti i dr.) i osnovnog dela prospekta (koji sadrži detaljne podatke o hartijama od vrednosti, podatke o izdavaocu hartija od vrednosti, poslovanju i imovini izdavaoca i dr.). Pod tačkom 3.2.4. Prospekta (patenti, koncesije, posebne dozvole) propisano je da ukratko treba navesti podatke o uslovima i očekivanom trajanju odobrenih koncesija patenata, bitnih komercijalnih ugovora i slično. Dakle, to je dokument koji se tiče izdavaoca akcija, a zainteresovana lica pre donošenja odluke o transakciji treba da prouče prospekt izdavaoca koji se odnosi na vrednosni papir koji je predmet razmatranja, ili da kontaktiraju ovlašćenu osobu za pružanje usluga investicionog savetovanja i upravljanja portfeljom vrednosnih papira. Iz navedenog proizilazi da prospekt nije isprava ni publikacija o pronalasku u smislu odredbe člana 13. Zakona o patentima, a tuženi nije ni izdavalac u smislu navedenog člana 13. Zakona o patentima, već isti samo obavlja tehnički deo posla – unos podataka, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, pa ne postiji ni obaveza tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu koja je predmet tužbenog zahteva. Ovo i sa razloga što je pravilan zaključak drugostepenog suda da ne postoji obaveza na strani izdavaoca da iskaže iz kojih se prava sastoji nematerijalna imovina, pa samim tim ne postoji obaveza navođenja imena, prezimena i drugih podataka u konkretnom slučaju ni tužioca, kao jednog od pronalazača predmetnih patenata. Ni tuženi ni izdavalac prospekta nisu objavili prijavu za priznanje patenta, zvanični spis, registar, isprave ili publikaciju o pronalasku na način određen članom 13. Zakona o patentima, pa predmetni prospekti ne predstavljaju dokument iz člana 13. Zakona o patentima, već isti u smislu odredbe člana 20. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, predstavljaju dokument o osnovnim podacima o izdavaocu i hartijama od vrednosti koje su uključene na tržište berze.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo odlučujući kao u izreci pobijane presude, jer je tuženi izostavio da uz navedene patente naznači imena pronalazača, odnosno ime tužioca kao jednog od pronalazača istih, na koji način mu je povređeno njegovo moralno pravo u vezi sa pronalascima, shodno članu 13. i članu 109. Zakona o patentima („Službeni list SCG“ broj 32/04...115/16) koji se primenjuje u ovom slučaju.

Neosnovani su i revizijski navodi da je tuženi objavio pronalaske tužioca kao imovinu svojih klijenata bez saglasnosti pronalazača i nosioca prava raspolaganja patentima, na koji način je povredio Zakon iznošenjem netačnih podataka u prospektima za trgovanje na berzi i nezakonito korišćenje tuđe intelektualne svojine.

Ovo sa razloga što za tačnost podataka navedenih u prospektu, shodno članu 27. stav 6. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS“ broj 47/2006) odgovara izdavalac, a u provedenom postupku je utvrđeno da su se tehničkom greškom podaci o patentima FHI „Zdravlje“ a.d. Leskovac, našli na veb sajtu tuženog kod preduzeća kojima ne pripadaju (na način bliže opisan u nižestepenim presudama) da tuženi ne poseduje podatke da je došlo do prometa navedenih patenata, uz izvinjenje tuženog FHI „Zdravlju“ a.d. Leskovac i obaveštenje da su greške u prospektima na njihovom veb sajtu ispravljene i da prema priloženim potvrdama u poslovnim knjigama tih preduzeća nisu evidentirana materijalna ulaganja niti je ikada u imovini tih preduzeća postojala nematerijalna imovina koja se sastoji od predmetnih patenata.

Sa iznetih razloga neosnovani su i revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom člana 153., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučeno o troškovima celog postupka prema označenoj vrednosti predmeta spora i važećoj Advokatskoj i Taksenoj tarifi, pa su i u tom delu neosnovani revizijski navodi.

Kako se razlozima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbio kao neosnovanu, pa je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić