U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vojo Ubović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Mile Korać, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i ličnih kontakata, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 407/23 od 30.08.2023. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 407/23 od 30.08.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 713/22 od 29.05.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilje-protivtužene da se mal. VV poveri majci AA na samostalno vršenje roditeljskog prava, a prebivalište deteta da bude na adresi majke, je odbijen. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje- protivtužene da se održavanje ličnih kontakata oca i mal. VV odvija svakog drugog vikenda, od petka od 18,00 časova do nedelje do 18,00 časova, tako što će otac dolaziti po dete na adresi na kojoj dete živi sa majkom i na istu vraćati dete, nakon isteka viđanja. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene da se BB obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, dospele rate da plati odjednom, a ubuduće svakog 01.-15.-og u mesecu za tekući mesec, i to uplatom dosuđenog iznosa na račun zakonske zastupnice, majke, bliže naveden u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom za slučaj docnje, počev od dana padanja u docnju do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. Stavom petim izreke, povereno je mal. dete parničnih stranaka VV, rođena ...2015. godine ocu, tuženom-protivtužiocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, a adresa mal. deteta će biti na adresi oca. Stavom šestim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između majke, tužilje-protivtužene i mal. VV na način bliže naveden u izreci presude. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja-protivtužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća, putem poštanske uputnice, tuženom-protivtužiocu mesečno iznos od 15.000,00 dinara, počev od 17.08.2021. godine pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi, do 05.-og u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svake mesečne dospele obaveze pa do isplate. Stavom osmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 407/23 od 30.08.2023. godine, odbio žalbu tužilje-protivtužene i potvrdio prvostepenu presudu, a odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005... 6/2015) i utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nije došlo do pogrešne primene ili propusta u primeni bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, na koju se u reviziji paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u vanbračnoj zajednici u periodu od 2015. godine do 03.02.2020. godine, kada je tužilja tuženog prijavila za nasilje u porodici. Tokom trajanja zajednice rođena je mal. VV dana ...2015. godine. Tužilja, osim mal. VV, ima kćerku rođenu 2002. godine, koja je po rođenju data u hraniteljsku porodicu i sa njom sada nema kontakt i mal. sina rođenog ...2007. godine u bračnoj zajednici, koji je poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Pravnosnažnom presudom od 23.02.2010. godine, određen je način održavanja ličnih odnosa sa majkom i njen doprinos dečijem izdržavanju.

Tužilja je nasilje u porodici prvi put prijavila organu starateljstva tokom 2018. godine, kada su tuženom izrečene hitne mere (zabrana komunikacije i iseljenje), a da se on u trenutku prijave nije ni nalazio u domaćinstvu. Nakon ovog događaja parnične stranke su nastavile zajednicu života, ali se ponašanje tužilje, koja je i do tada bila pasivna u odnosu na porodicu promenilo, tako što je postala okrenuta sebi i svom zaposlenju, odlazila je od kuće na nekoliko dana, nije se javljala na telefon, niti je pitala za dete. Dana 03.02.2020. godine, tužilja je sa detetom napustila zajednicu života i prijavila tuženog za psihičko i fizičko nasilje, uz navod da ga trpi već unazad dve godine. Tuženom je tada izrečena mera zabrane komunikacije sa tužiljom i detetom, koja je produžena na 30 dana, određeno mu je zadržavanje u trajanju od dva dana, ali pritvor nije određen. Tužilja je tada zatražila smeštaj u Sigurnoj ženskoj kući, gde je smeštena nakon prijave, a nešto kasnije je dovedeno i mal. dete. Svi postupci koji su protiv tuženog pokretani su odbačeni. Tužilja je iz Sigurne kuće sa kćerkom samovoljno otišla da živi kod svoje majke u ... i dete je sa njima živelo u periodu od 13.02.2020. godine do 13.03.2021. godine. U tom periodu tuženi pet meseci uopšte nije viđao dete, a potom je majka dozvolila da se povremeno čuju telefonom. Mal. dete je dana 13.02.2021. godine po privremenoj meri donetoj u toku trajanja ove parnice dana 03.03.2021. godine, prešlo da živi kod oca, određen je model viđanja majke sa detetom i njena obaveza izdržavanja, a privremenom merom koja je doneta kasnije omogućeno je tužilji i da svakodnevno u određenim terminima razgovara sa detetom telefonom.

Tužilja je rođena 1983. godine, a tuženi 1971. godine. Tuženi ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a obavlja i poslove na radnom mestu ... . Tužilja je zaposlena i ostvaruje zaradu u iznosu od 40.000,00 – 50.000,00 dinara mesečno i nema nepokretnu imovinu na svom imenu. Po osnovu kredita joj se obustavlja od zarade mesečno iznos od 9.000,00 dinara, poseduje putničko vozilo, živi sa majkom koja je bolesna i prima redovnu terapiju i koja ostvaruje penziju od 400 evra i 14.000,00 dinara mesečno. U postupku je utvrđena visina režijskih troškova, kako je bliže navedeno u obrazloženju pobijane presude, kao i troškovi za ishranu, kućnu higijenu, ličnu higijenu i odeću i obuću. Tužilja na ime izdržavanja mal. sina plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara, te uglavnom izmiruje i obavezu izdržavanja za mal. VV po privremenoj meri.

Tuženi živi u domaćinstvu sa roditeljima i mal. VV u porodičnoj kući. Zaposlen je i ostvaruje zaradu od 80.000,00 dinara, otac ostvaruje penziju od 30.000,00 dinara mesečno, a majka je domaćica. Prihodi od poljoprivrednog gazdinstva koje ima iznose 1.300.000,00 dinara godišnje, nema obavezu da izdržava druga lica, utvrđeni su ukupni troškovi četvoročlanog domaćinstva mesečno, kako je bliže navedeno u obrazloženju presude, a ukupne mesečne potrebe mal. deteta zadovoljavaju se iznosom od 30.000,00 dinara.

Organ starateljstva nadležan po prebivalištu tužilje izneo je predlog da je najbolji interes deteta da bude povereno majci, a organ starateljstva nadležan po prebivalištu tuženog i mal. deteta da bude povereno ocu. Dok je dete još boravilo kod majke određeno je veštačenje u ovoj parnici, koje je opserviralo emotivnu zrelost devojčice i roditeljske kapacitete parničnih stranaka, pa je izveden zaključak da je bolja i veća roditeljska sposobnost na strani oca. Emocionalna zrelost je ocenjena značajno ispod očekivane za njenu uzrastnu dob, mal. VV je bila edukativno i emotivno zanemarena, prisutan je fenomen otuđenja na planu emotivnih razmena, a emocionalna zrelost deteta je ocenjena značajno ispod očekivane za njenu uzrastnu dob. Za razliku od majke, otac pokazuje pažnju i emotivnu naklonost prema detetu, a kojoj se ona ne protivi. Imajući u vidu utvrđene činjenice predloženo je da samostalno vršenje roditeljskog prava vrši otac, iz razloga navedenih u nalazu i mišljenju veštaka i obrazloženju pobijane presude, te je neophodno vratiti dete u sredinu koja je bila adekvatna za njen razvoj. Nakon nekoliko meseci od veštačenja sud je zatražio dopunu nalaza od organa starateljstva koji su ostali kod svojih predloga da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri majci, odnosno ocu. Nakon toga, veštačenje je, na predlog tužilje, urađeno od strane Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, pa je konstatovano da dete pohađa prvi razred osnovne škole, ide na folklor, da joj odgovara da bude kod tate i da viđa majku. Mal. dete je od kada je kod oca napredovalo, sa odličnim uspehom je završila prvi razred i u tom pravcu nastavila i dalje školovanje, njene radne navike i školska motivacija razvijeni su u skladu sa očekivanim uzrastom, vlada socijalnim veštinama, ponaša se opušteno i spokojno. Pohađa i časove stranog jezika. Dete ne verbalizuje negativne stvari o majci, ne pokazuje strah od konflikta lojalnosti prema ocu, u čijem prisustvu je slobodna da iskazuje i svoja osećanja prema drugom roditelju. Organ starateljstva koji je nadležan za opservaciju majke, nakon svih navedenih procena, ostao je kod svog predloga da dete bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odlučili da se mal. dete parničnih stranaka poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, tuženom-protivtužiocu, uređen je način održavanja ličnih odnosa između majke i mal. deteta, na način bliže opisan u izreci presude i obavezana je tužilja-protivtužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje plaća 15.000,00 dinara mesečno, dok je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene odbijen. Drugostepeni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužilje-protivtužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kao u pobijanoj presudi, pravilno primenjujući materijalno pravo, a za svoje odluke su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava nalaz i mišljenje veštaka u pogledu roditeljskog kapaciteta i odnosa tuženog prema detetu. U toku postupka prvostepeni sud je pravilno postupio u smislu odredbe člana 273. stav 1 ZPP i veštačenje roditeljskih kapaciteta poverio Institutu za mentalno zdravlje, a na osnovu tog nalaza, imajući u vidu i mišljenja organa starateljstva, sudovi su pravilno odredili da tuženi-protivtužilac samostalno vrši roditeljsko pravo nad mal.detetom, te da se tužilja-protivtužena obaveže da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća mesečno 15.000,00 dinara i da kontakt sa detetom održava na način bliže naveden u izreci pobijane presude.

Visina doprinosa za izdržavanje mal. deteta je utvrđena primenom člana 160. Porodičnog zakona, jer su sudovi utvrdili potrebe mal. deteta i mogućnost tužilje- protivtužene i pravilno ocenili da se dosuđenim iznosom omogućava zadovoljavanje potreba mal. deteta, kao i da dosuđenim iznosom tužilja-protivtužena neće ugroziti svoju egzistenciju.

Donoseći pobijanu presudu sudovi su vodili računa o najboljem interesu deteta, u smislu člana 6. Porodičnog zakona i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, te su pravilno utvrdili da je najbolji interes mal. deteta, u konkretnom slučaju, da otac vrši samostalno roditeljsko pravo, da majka deteta doprinosi njegovom izdržavanju u skladu sa potrebama deteta i mogućnostima majke, a odlučeno je i o načinu održavanja ličnih kontakata mal. deteta i majke.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja-protivtužena nije uspela u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na naknadu tih troškova, koje je tražila i opredelila u reviziji, u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković