Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AD „Luka Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Igor Pršić, advokat iz ..., protiv tuženih „BRIF-TC DOO“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd, čiji je punomoćnik Srđan Ilinčić, advokat iz ... i Grada Beograda, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6118/18 od 21.02.2019. godine i o žalbama tuženih izjavljenim protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 41/19 od 09.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, žalbe tuženih izjavljene protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 41/19 od 09.01.2020. godine.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6118/18 od 21.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6118/18 od 21.02.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe drugotužene i trećetuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 79203/10 od 01.12.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 79203/10 od 09.05.2018. godine kojom je, stavom prvim izreke, utvrđeno da je ništavo rešenje Izvršnog odbora trećetuženog od 15.06.2004. godine, što su prvo i drugotuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je ništav ugovor o davanju u zakup ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini, zaključen između preduzeća „Montmontaža“ doo Beograd i drugotužene od 02.09.2004. godine, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. .../... od 27.07.2007. godine, kao i aneks I navedenog ugovora od 07.12.2004. godine, aneks II od 08.08.2007. godine i aneks III od 22.11.2007. godine, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 205.310,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od presuđenja do izvršnosti.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije, sa predlozima da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenima, u smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 41/19 od 09.01.2020. godine, nije predloženo odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6118/18 od 21.02.2019. godine.

Protiv navedenog rešenja tuženi su izjavili žalbe, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih žalbi, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11), na koji se prema članu 506. stav 1. ovog zakona primenjuju odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09). Taj procesni zakon predviđa da se žalba kao pravni lek može izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluke drugostepenog suda – pravosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (čl. 394. i 412. stav 1. ZPP).

Iz navedenog proizlazi da Zakon o parničnom postupku koji se primenjuje u konkretnom slučaju ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbe tuženih izjavljene protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 41/19 od 09.01.2020. godine čini nedozvoljenima.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 411. u vezi člana 373. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09) odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni kasacioni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Ispitujući dozvoljenost revizija izjavljenih protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6118/18 od 21.02.2019. godine, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizije tuženih nisu dozvoljene.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 27.01.2009. godine. O tužbenom zahtevu je odlučeno prvostepenom presudom donetom 01.12.2016. godine, a drugostepena presuda doneta je 21.02.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne drugostepene presude je 501.000,00 dinara.

Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).

Pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 21.02.2019. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem je vrednost predmeta spora pobijanog dela iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizije tuženih nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09), odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić