.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25693/2023
17.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Mila Ristić, advokat iz ..., protiv tužene JP Putevi Srbije iz Beograda, koga zastupa Branislav Popović, advokat iz ..., radi isplate naknade za ekspropisano zemljište, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1436/23 od 18.05.2023. godine, u sednici veća održanoj 17.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1436/23 od 18.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1436/23 od 18.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1869/22 od 09.02.2023. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike između naknade isplaćene po Sporazumu o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljište broj 465-891/11-07 od 14.08.2012. godine i pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, saglasno suvlasničkom udelu od ½ idealnog dela na kp.br. .., površine 416 m2, kp.br. .. površine 18m2, kp.br. .. zemljište pod zgradom u površini od 101m2, zemljište uz zgradu površine 500m2 i zemljište površine 393m2, sve upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., tužiocu isplati iznos od 586.846,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2023. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 22.02.2018. godine do 08.02.2023. godine odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 162.568,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 109.500,00 dinara od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1436/23 od 18.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 869/22 od 09.02.2023. godine u obavezujućem delu prvog i u drugom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o istoj odluči kao izuzetnoj dozvoljenoj.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije Vrhovi sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za razmatranje iste kao izuzetno dozvoljene.
Članom 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 sa izmenama i dopunama), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (prvi stav). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (drugi stav).
Po oceni Vrhovnog suda nisu, ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pitanja u iteresu ravnopranosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Sporazum o naknadi za ekspropisanu nepokretnost broj 465-891/11-07 od 14.08.2012. godine, prema kome je tužiocu naknada za ekspropisano zemljište isplaćena po cenama poljoprivrednog zemljišta u ukupnom iznosu od 597.104,50 dinara pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2080/22 od 12.07.2022. godine oglašen je ništavim, te je ovde pobijanom presudom tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko rađevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda. Prilikom odlučivanja visine naknade sud nije isključivo vezan procenom poreske uprave, saglasno ćemu je u konkretnom slučaju izveden dokaz veštačenjem i visina naknade određena primenom odgovarajućih kriterijuma i tužilji dosuđena u visini razlike između tržišne cene gradskog gađevinskog zemljište na dan zaključenja glavne rasprave i naknade koja je po pomenutom sporazumu tužilji već isplaćena.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 420. stav 2. ZPP propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana (kojim je postupak pravnosnažno okončan) nije dozvoljeno u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Postupak je započet tužbom podnetom dana 25.05.2017. godine, a vrednost spora iznosa 586.846,00 dinara.
Kako vrednost spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
