U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su u drugostepenom postupku učinjene bitne povrede odredbi parničnog postupka iz člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 1966. godine do 2014. godine, kada je brak razveden. Počev od 1991. godine, tuženi je kontinuirano ispoljavao nasilno ponašanje prema tužilji, verbalno kao i fizički, koje nasilje je kulminiralo 21.03.2014. godine, zbog čega je tuženi pravnosnažno osuđen u krivičnom postupku. Prema činjeničnom opisu krivičnog dela zbog kog je tuženi pravnosnažno osuđen, dana 21.03.2014. godine, tuženi je od tužilje tražio da prizna ko su joj sve bili švaleri, držeći nož na stolu, preteći da će je zaklati, izvaditi levo oko, odseći dojke, da će je seći parče po parče i zvati ćerku i zeta da sve to gledaju i da će njih poklati, govorio je da je prostituka, da ima sidu i triper. Sve to je trajalo nekoliko sati, nakon čega je tužilja pobegla u svoju sobu, da bi iste večeri tuženi došao u njenu sobu i zahtevao od nje da imaju odnos. Narednog dana, došao je u sobu tužilje, svukao je jorgan sa nje i počeo je da je davi. Zatim, dana 08.05.2014. godine, došao je na vrata sobe tužilje, više puta je udario pesnicom po vratima i zahtevao od nje da ih otključa i da se iseli iz njegove kuće. Takođe, nasilje se ponovilo u više navrata 2015. godine i to tako što je tuženi prekršio izrečene privremene mere zabrane približavanja. Tokom trajanja ovog parničnog postupka, tužilja je napustila sigurnu kuću, vratila se u zajedničko domaćinstvo, a sve iz razloga što je tuženi u krivičnom postupku koji je protiv njega bio pokrenut zbog nasilja u porodici osuđen i izrečena mu je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Nadalje, utvrđeno je da tuženi boluje od duševnog poremećaja – paranoidne psihoze koja po svom ispoljavanju odgovara perzistentnom poremećaju sa sumanutošću, sa centralnom i dominantnom idejom ljubomore iz koje su izvedene sve ostale sumanitosti, a koje su primarno fokusirane na tužilju kao suprugu, a zatim i na ćerku i na zeta. Prisutna je latentna agresija na planu ponašanja. Nakon što je tuženi hospitalizovan u okviru mere koja mu je izrečena u krivičnom postupku, prema izveštaju Specijalne zatvorske bolnice u .... konstatovano je da je na tuženom primenjena adekvatna terapija na koju je reagovao poboljšanjem zdravstvenog stanja, pa je dobio pogodnost izlaska u grad u pratnji brata i bratanca. Inače, boluje od karcinoma ... sa metastazama na ... .

Na osnovu iskaza tužilje, utvrđeno je da se osećala nebezbedno i ugroženo i pored činjenice da je tuženi na lečenju, tim pre što ima saznanja da tuženi ima pravo da izađe iz bolnice za vikend, a osim toga, uopšte nije izvesno do kada će mera koja je izrečena tuženom u okviru krivičnog postupka trajati.

Polazeći od činjenice da se u osnovi ispoljenog nasilja tuženog prema tužilji nalazi bolest, da su akti nasilja izvršeni i da su intenzivnog karaktera, te da kod tužilje kao žrtve postoji konstantan strah i osećanje ugroženosti i bojazni za sopstveni život, to su, primenom odredbi članova 197. stav 1. i 198. stav 1. i 2. Porodičnog zakona izrečene mere zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane prilaska tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara i naloženo je iseljenje tuženog iz kuće u ... .

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odredili mere zaštite od nasilja u porodici.

Nesporno je i za ovaj sud da radnje koje je tuženi preduzeo prema tužilji imaju obeležja nasilja u porodici kojima se ugrožava ne samo psihički već i fizički integritet tužilje, te da ovako preduzete radnje kod tužilje opravdano izazivaju strah i bojazan za sopstveni život. Psihičko stanje tuženog jeste kompromitovano, međutim, nesumnjivo je utvrđeno da tužilja predstavlja primarni fokus sumanutih ideja i fiksacija tuženog, te da je na planu ponašanja kod njega prisutna agresija. Pri tom, eventualni napredak u njegovom lečenju u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u ..., sam za sebe, ne može predstavljati razlog da sud odbije da odredi mere zaštite od nasilja u porodici, s obzirom na to da tuženi ima mogućnost napuštanja bolnice na vikend. Nadalje, njegovo psihičko zdravstveno stanje zahteva, očigledno, konstantnu terapiju i tretman, a u odnosu na šta ne postoji izvesnost u narednom periodu, s obzirom na to da je i u izveštaju bolnice konstatovano da tuženi nema adekvatan porodični prihvat. Drugim rečima, činjenica da je psihičko stanje tuženog usled primenjenih terapija poboljšano, ne znači da po eventualnom puštanju tuženog na slobodu neće doći do ponavljanja akata nasilja prema tužilji, iz kog razloga su upravo neophodne određene mere zaštite od nasilja u porodici.

Shodno prethodno navedenom, revizijski navodi tuženog da je privremena mera doneta bez prethodnog traženja izveštaja Specijalne zatvorske bolnice, te bez saslušanja tuženog i predloženih svedoka, kao i da tuženi ima dijagnostifikovan kancer u poodmakloj fazi, zbog kojeg nema mogućnosti da vrši nasilje i nasilničko ponašanje, nisu osnovani, s obzirom na to da je nesumnjivo utvrđeno da je tužilja, tokom dužeg vremenskog perioda, bila izložena kontinuiranom nasilju, psihičkog i fizičkog karaktera, da kod nje postoji bojazan i strah za psihički i fizički integritet, da tuženi ima mogućnost da vikendom napušta Specijalnu zatvorsku bolnicu, a što sve ukazuje na pravilan zaključak nižestepenih sudova da su određene mere zaštite od nasilja u porodici neophodne.

Nadalje, neosnovano se osporava pravilnost odluka nižestepenih sudova u pogledu određivanja mere iseljenja iz kuće u ... u ulici ... broj ... . Naime, bez obzira na činjenicu da se na navedenoj adresi nalaze dve odvojene kuće, te da bez obzira na činjenicu da je ugovorom o bračnoj sutekovini koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov br. .../... od 05.09.2002. godine, bračna sutekovina među parničnim strankma podeljena, ovaj sud smatra pravilnim zaključak nižestepenih sudova o neophodnosi ove mere, s obzirom na to da se njome, uz meru zabrane prilaska tužilji na udaljenosti manjoj od sto metara upravo postiže stanje trajne fizičke razdvojenosti i to kako samih parničnih stranaka, tako i njihovih prebivališta, čime se u najvećoj mogućoj meri smanjuje mogućnost za obnavljanje akata nasilja.

Imajući sve izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija odbijena kao neosnovana, to je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić