.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25821/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radosav Šobić, advokat iz ..., protiv tuženih sada pokojne GG, bivše iz ..., čiji je pravni sledbenik DD i DD iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Maštrapović, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog DD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 779/23 od 30.03.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog DD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 779/23 od 30.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog DD izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 779/23 od 30.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudske jedinice u Bogatiću P 190/20 od 10.11.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da sa dela puta koji je katastarska parcela broj .. KO ... i to sa južne strane solidarno uklone drvenu ogradu dužine 9,5 metara, a koja je u odnosu na (komšijsku) ogradu sa istočne strane na udaljenosti 0,9 do 1 m i dovedu u prvobitno satnje predmetni put, te omoguće tužiocima nesmetan prolaz traktorom i potrebnim priključima do svojih katastarskih parcela .., .., .., .., .. i .. KO ..., a sve prema skici veštaka i u paricionom roku. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 251.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je preko dosuđenog do traženog iznosa od 313.800,00 dinara odbijen njihov zahtev za naknadu troškova, kao i zahtev za isplatu zatezne kamatu na dosuđene troškove od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih da im tužiocu naknade troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 779/23 od 30.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, obavezani tuženi da tužiocima naknade troškove postupka i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi DD je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Posebna revizija regulisana je članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona za izuzetnu dozvoljenost revizije budući da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, a tuženi uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, pa nema ni neujednačene sudske prakse.
Kod utvrđenja da su tužioci zajedno sa svojim pravnim prethodnicima preko 40 godina faktički koristili parcelu tuženog broj .. KO ... kao put preko kojeg su prelazili traktorima sa priključima radi pristupa sopstvenim parcelama, pravilno su nižestepeni sudovi primenom članova 49, 54. i 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa obavezali tuženog da ukloni drvenu ogradu sa predmetne parcele kao bi tužiocima bio omogućen prolazak preko nje kao poslužnog dobra. Kako odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava u konkretnom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja koje se osporava izjavljenom revizijom, a što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je sledom navedenog odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi činidbe podneta je 11.04.2018. godine i u njoj je vrednost predmeta spora označena na 10.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a utvrđena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
