.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2583/2019
17.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đilas advokat iz ..., protiv tužene „AIK banka“ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Lea Gerasimović advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1221/18 od 17.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1221/18 od 17.10.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1221/18 od 17.10.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudske jedinice u Kuli P 1258/2017 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. tačka 1. podtačka 1. Ugovora o kreditu broj ..., što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 32.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 19.05.2017. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1221/18 od 17.10.2018. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu – Sudske jedinice u Kuli P 1258/2017 od 16.05.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu: banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita; troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda ( u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je odluku sadržanu u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe odredbe člana 165.stav 1. u vezi sa članom 153. ZPP, tako što je odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da tužena nije uspela u ovom postupku pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
