U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Duško Avramov, advokat iz ..., protiv tuženih BB, vlasnika Samostalne poliklinike „BB“ iz Subotice, koju zastupa punomoćnik Vanja Viličić, advokat iz ... i VV iz ..., koju zastupa punomoćnik Nevena Tepavac, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tužene VV, ADO „Triglav osiguranje“, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2211/23 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj 23.01.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2211/23 od 19.10.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 54/20 od 23.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev radi obavezivanja tuženih BB, vlasnika samostalne poliklinike „BB“ iz Subotice i VV iz ..., da solidarno isplate tužilji AA iz ... iznos od 1.000.000,00 dinara na ime novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog povređenog prava ugleda i časti i prava ličnosti, iznos od 3.000.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 3.000.000,00 na ime pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do dana isplate, kao i da solidarno isplate na ime materijalne štete iznose bliže navedene u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate i da tužilji solidarno nadoknade parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženoj BB nadoknadi troškove postupka u iznosu od 300.270,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana naplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj VV nadoknadi troškove postupka u iznosu od 304.770,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana naplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2211/23 od 19.10.2023. godine žalba tužilje je odbijena i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije došlo ni do propusta u primeni ili pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se dana 11.02.2013. godine javila radi genetičke konsultacije u Službu za specijalističko konsultativne preglede, Kabinet za genetiku Opšte bolnice Subotica. U izveštaju lekara specijaliste od istog datuma navedeno je da tužilja, i pored opterećenja – rizika za potomstvo zbog bolesti rođene sestre nema potencijalnih teratogenih opterećenja, kariotip je uredan, tužilja nije nasledila inverziju hromozoma 7 od oca, nema citogentski rizik za planiranje trudnoće i nema indikaciju za prenatalnu kariotipizaciju. Od 2014. godine tužilja je pacijent drugotužene u Poliklinici „BB“ i od početka je upoznala drugotuženu sa porodičnom anamnezom, te je u izveštaju 09.10.2014. godine drugotužena unela da je potrebno uraditi kolposkopiju, a u izveštaju je podvučeno – otac 7 gen!! sestra mikrocefs ????. Tužilja se dana 13.05.2019. godine, kada je bila starosti 35. godina javila na ginekološki pregled kod drugotužene i tada je konstatovano da se kod tužilje radi o trudnoći starosti oko šest nedelja, drugotužena je uradila ginekološki ultrazvuk, a u delu podataka o porodičnoj anamnezi navedeno je isto kao i u ranijem izveštaju od 09.10.2014. godine. Tužilja je još dva puta bila na kontroli kod drugotužene (23.05.2019. godine i 13.06.2019. godine), kada su urađene laboratorijske analize i ginekološki ultrazvučni pregled i svi rezultati su bili uredni, u okviru normalnih vrednosti. Tužilja je privatno, prema uputstvu drugotužene uradila Veragene test i za to platila 96.000,00 dinara. Rezulatati testa su tužilji dostavljeni u elektronskoj formi, obaveštena je i telefonom, a rezultati su bili takvi da je doktorka koja je radila ove rezultate uverila tužilju da nema rizika i da ništa ne brine. To veče tužilja je organizovala slavlje u krugu porodice. U međuvremenu je drugotužena uputila tužilju da uradi analizu pet gena u privatnoj laboratoriji „Jugolab“, pa pošto tužilja nije imala dovoljno novca da uradi sve analize, uradila je samo prvi gen na listi koju joj je dala drugotužena. Tužilja je nastavila redovne kontrole kod drugotužene i svi rezultati su bili u okviru urednih, a navedeno je da je nalaz Veragene testa uredan, zdravo žensko.

S obzirom da je na Veragene testu napisano na engleskom very low risk NIPT results, tužilja je 02.07.2019. godine otišla kod izabranog lekara i dobila uput za genetičara. Dana 03.07.2019. godine tužilja se javila kliničkom genetičaru u Opštoj bolnici u Subotici, kada je pokazala Veragene test i izveštaj drugotužene, nakon čega je doktorka genetičar uputila tužilju da uradi amniocentezu.

Dana 10.07.2019. godine tužilja je trudnoću nastavila da vodi u Poliklinici „Kuća zdravlja“ kod dr GG, prvi pregled je bio u 15. nedelji trudnoće, a dana 16.08.2019. godine tužilja je u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu, u 19. nedelji trudnoće uradila amniocentezu, koja je prošla bez komplikacija. Tužilja je dana 11.09.2019. godine otišla na ekspertski ultrazvuk u Polikliniku „Novakov i saradnici“ Novi Sad, gde joj je doktorka iz te poliklinke saopštila da plod nema vidljivih morfoloških anomalija, jedino je glava bebe manja, što treba dalje pratiti. Prema genetskom nalazu Službe za medicinsku genetiku Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, koji je izdat 12.09.2019. godine, u rubrici genetske informacije navedeno je sindrom langdon down mozaični oblik. Tužilja je 18.09.2019. godine sa rezulatima citogenetskog ispitivanja otišla kod dr DD, genetičara, kada je konstatovano da je kariotip ploda sa mozaičnom trizomijom hromozoma 21 (Daunov sindrom mozaični oblik) u 60% ćelija, te je ova doktorka tužilju hitno uputila na Etički odbor za prekid trudnoće u GAK Novi Sad. Etička komisija Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu je dana 24.09.2019. godine donela odluku da se razmotri kordocenteza, a termin za to tužilja je dobila za dve nedelje, što bi značilo da će se trudnoća prekinuti sa tridesetom nedeljom. S obzirom da je tužilja želela da što pre završi intervenciju, dr DD je nazvala Kliniku Narodnog fronta u Beogradu, genetičaru dr ĐĐ objasnila o čemu se radi, na šta je ona rekla da je to hitno, a Etički odbor GAK „Narodni front“ u Beogradu je dana 02.10.2019. godine doneo odluku kojom je tužilji odobren zahtevani prekid trudnoće iz medicinskih indikacija, zbog amniocentezom utvrđenog genetskog poremaćaja kod ploda, bez potrebe da se dobijeni rezultati potvrde korodocentezom, pa je feticid učinjen u 27. nedelji trudnoće. Pobačeni plod je poslat na obdukciju na Institut za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Tužilja je 24 sata pre porođaja trpela snažne fizičke i psihičke bolove u predelu karlice koji su postajali sve jači, a bilo je teško poroditi dete koje nije živo, pri tome tužilja ima problem prolaksmitralnog zaliska, kao i astmu, koja je u tom trenutku bila pojačana, pa se tužilja uplašila i za svoj život. Kući se vratila iscrpljena i emotivno slomljena.

Tužilja se nakon navedene intervencije obratila dr DD i iz prepiske sa njom obaveštena je da su doktorki javili da drugotužena šalje svuda poruke da je tužilja ubila zdravo dete, da je nalaz obudukcije bez anomalije.

U izveštaju Instituta za patologiju Medinskog fakulteta u Beogradu od 04.10.2019. godine, u završnoj dijagnozi je navedeno da obdukcijom ploda nisu ustanovljeni karakteristični makroskopski znaci trizomije 21 para hromozoma tzv. stigmata, a što ne mora da bude uočljivo kod mozaičnog tipa (60%), niti kod ploda te intrauterine starosti (27 gn).

Tužilja je, zbog uverenja da doktorka VV nije postupala po pravilima struke, pokrenula postupak pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Vojvodine, koji je rešenjem od 05.08.2020. godine ocenio da je opravdan predlog za pokretanje postupka protiv dr VV i navedenim rešenjem je određeno da se isto ima smatrati zahtevom za pokretanje discipllinskog postupka. Odlukom Lekarske komore Srbije, Regionalne lekarske komore Vojvodine, Suda časti od 21.02.2021. godine drugotužena je oslobođena odgovornosti da je u maju 2019. godine tokom lekarskog pregleda pacijentkinje AA postupila u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse. Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije je dana 12.03.2021. godine doneo odluku kojom je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku Suda časti Regionalne lekarske komore Vojvodine od 21.01.2021. godine.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je rešenjem Kt. 415/20 od 21.09.2021. godine odbacilo krivičnu prijavu tužilje podnetu protiv drugotužene u pravcu krivičnog dela prevare i krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev jer je zaključio da trudnoća tužilje nije spadala u trudnoću visokog rizika koja zahteva dopunsku zaštitu, da godine starosti tužilje u vreme trudnoće nisu predstavljale apsolutnu indikaciju za prenatalnu kariotipizaciju, već povećani rizik za rađanje deteta sa promenom u broju hromozoma. Tačno je da kod tužilje postoji porodično opterećenje kao mogući razlog za amniocentezu, ali je tužilji još 2013. godine u Opštoj bolnici u Subotici, u sklopu pripreme za trudnoću, urađena kariotipizacija kojom je utvrđeno da nema citogenetskog rizika za planiranje trudnoće, zbog čega je njeno porodično opterećenje isključeno kao razlog za amniocentezu.

Drugostepeni sud je prihvatio, kao pravilan, zaključak prvostepenog suda da je drugotužena u spornom periodu od 13.05. do 01.07.2019. godine, na osnovu nalaza kariotipa tužilje i nalaza tužilje koji su urađeni od strane drugotužene ili po njenom uputu, ispravno procenila da nema indikacija za upućivanje tužilje na amniocentezu, odnosno genetičaru. Tužilja je, i nakon što više nije bila pacijent tužene, nakon zakazane kontrole na koju se nije javila 24.07.2019. godine, mogla da se podvrgne amniocentezi u slučaju da je bilo indicije za to, tako da drugotužena nije zakasnila sa upućivanjem tužilje na navedenu dijagnostičku metodu. Naime, amniocenteza kod trudnice, u slučaju da je indikovana, radi se između 16. i 18. gestacijske nedelje trudnoće, pa proizlazi da je tužilja mogla i sama, nakon što je nastavila da svoju trudnoću kontroliše kod drugog lekara, da se podvrgne amniocentezi. I u situaciji da je tužilja na poslednjoj kontroli kod drugotužene 01.07.2019. godine upućena genetičaru, proces bi bio isti i ništa se ne bi promenilo niti ubrzalo u odnosu na proces koji je kod tužilje sproveden.

Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo, zakonske odredbe bliže navedene u obrazloženju, kada su odbili tužbeni zahtev, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije da je drugotužena prekršila odredbe „Zojinog zakona“ – član 6, koji određuje ko može vršiti genetička ispitivanja i gde se ona mogu sprovoditi. Sud časti Lekarske komore Srbije je drugotuženu oslobodio od odgovornosti da u toku pregleda tužilje nije postupala u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse, a iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke proizlazi da drugotužena nije napravila „lekarsku grešku“ odnosno da je postupala u svemu prema pravilima struke u vreme dok je tužilja bila njen pacijent.

Navodi revizije koji se odnose na analizu rezultata Veragene testa i analize koje su nakon toga vršene u pogledu tužiljine trudnoće ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije revizijski razlog propisan članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja nije uspela u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražila i opredelila.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković