Rev 2584/2021 3.19.1.25.6; ponavljanje postupka

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2584/2021
30.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladeta Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiju su punomoćnici Aleksandar Grujičić, advokat iz ... i Bojan Jović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 130/2021 od 09.02.2021. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 130/2021 od 09.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici P 1490/15 od 18.11.2020. godine, odbačen je predlog za ponavljanje postupka tuženog podnet 16.10.2020. godine.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 130/2021 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, presudom Osnovnog suda u Loznici P 1490/15 od 28.11.2017. godine obavezan je tuženi da tužiocu isplati 8.000 evra sa kamatom od 28.10.2013. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, da mu na ime izgubljene dobiti zbog nekorišćenja stana u Novom Sadu, u vidu zakupnine isplati 13.720 evra sa kamatom od 02.10.2014. godine, kao i da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 463.638,00 dinara sa kamatom. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 684/18 od 17.05.2018. godine navedena prvostepena presuda je delimično preinačena i odbijen je zahtev tužioca za isplatu naknade izgubljene dobiti zbog nekorišćenja stana u Novom Sadu u iznosu od 7.700 evra sa kamatom od 02.10.2014. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u mestu isplate.

Tuženi je 16.10.2020. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, s pozivom na razloge propisane članom 426. stav 9. ZPP. U predlogu je naveo da je nakon donošenja presude u ovoj pravnoj stvari, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7793/17 od 11.02.2019. godine odbijen primarni zahtev ovde tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik stana u Novom Sadu u ul. ..., kao i eventualni zahtev kojim je tražio da se VV obaveže da mu izvrši povraćaj cene u iznosu od 44.850 evra sa pripadajućom kamatom, da je ova presuda potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2444/19 od 02.07.2019. godine i da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 3611/19 od 18.12.2019. godine odbijena revizija koja je izjavljena protiv navedene presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Tuženi je u predlogu naveo da je za postojanje presude Osnovnog suda u Novom Sadu saznao od tužioca, koji mu je putem aplikacije „Viber“ poslao presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 3611/19 od 18.12.2019. godine, i stim u vezi smatrao da je naknadno, pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravnosnažno rešeno prethodno pitanje na kome je odluka u ovom postupku zasnovana i da su se ispunili uslovi da se postupak ponovi.

Odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka, nižestepeni sudovi su primenom člana 430. stav 1. u vezi člana 429. stav 2. ZPP, predlog odbacili, kao nepotpun, ocenivši da razlozi navedeni u predlogu ne mogu biti zakonski osnov za ponavljanje postupka zbog toga što podnosilac predloga za svoje navode nije dostavio dokaze, kao i da se nije moglo utvrditi da li je predlog blagovremen, iz razloga što uz predlog nije dostavljen dokaz o datumu prijema presude na osnovu koje se traži ponavljanje postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbacili, kao nepotpun predlog tuženog za ponavljanje postupka.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji se podnosi protiv pravnosnažne odluke, čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom pobija, kao i najtežih povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj pravni lek ima za cilj da se u postupku koji je pokrenut predlogom, posle nastupanja pravnosnažnosti, nepravilna odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka.

Članom 429. stav 1. ZPP propisano je da se predlog za ponavljanje postupka podnosi sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu, a stavom 2. istog člana da u predlogu moraju da se navedu: zakoniski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.

Članom 430. stav 1. ZPP, propisano je da će prvostepeni sud neblagovremene (član 428.), nepotpune (član 429. stav 2.) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428.) predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem bez održavanja ročišta.

Polazeći od navedenog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlog tuženog za ponavljanje postupka nepotpun, jer tuženi uz predlog nije dostavio dokaze kojima se potkrepljuju navodi da je u pravnosnažno okončanom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu rešeno prethodno pitanje, niti je dostavio odnosno predložio dokaze na okolnost kada je saznao za postojanje te presude, a što je od uticaja na dozvoljenost i blagovremenost podnetog predloga. Nižestepeni sudovi su smatrali da je bez uticaja na drugačiju odluku to što je tuženi uz predlog za ponavljanje postupka dostavio fotografije prepiske putem aplikacije „Viber“ i fotokopiju presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 3611/2019 od 18.12.2019. godine, s obzirom da su iste nečitke i da se iz njih ne može ništa bitno utvrditi.

Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je predlog potpun, jer sadrži zakoniski osnov po kome se traži ponavljanje postupka, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi, ukazujući da je upravo od tužioca saznao sa postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, koji mu je 23.09.2020. godine putem aplikacije „Viber“ poslao presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 3611/2019 od 18.12.2019. godine i da mu odluke donete u tom postupku nisu mogle da budu dostavljene, s obzirom da nije stranka u tom postupku. Navodi su neosnovani, s obzirom da tuženi nije dostavio dokaze o blagovremenosti podnetog predloga i osnovanosti istog, a iz dokaza koje je dostavio - fotografije prepiske putem aplikacije „Viber“ ne može se oceniti blagovremenost i osnovanost predloga. Osim toga isti su nečitki.

Činjenica je da je drugostepeni sud odlučujući o žalbi protiv rešenja kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka tuženog cenio ispunjenost uslova za ponavljanje postupka, iako je smatrao da je predlog nepotpun, nije od uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da su nižestepeni sudovi prethodno cenili potpunost predloga za ponavljanje postupka, te s tim u vezi zaključili da je isti nepotpun.

Sa napred navedenih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi revizije, i na osnovu člana 414. u vezi člana 420. stav 5. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić