.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2584/2022
30.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP Vodovod Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/21 od 07.09.2021. godine, u sednici održanoj 30.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/21 od 07.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1019/21 od 07.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1179/19 od 23.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinut je u celosti platni nalog Osnovnog suda u Vranju i to: Pl. 345/19 od 04.06.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, po računu 18/2019 od 13.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga od 7.900,00 dinara i tužbeni zahtev tužioca, odbijen je, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 774/2019 od 16.08.2019. godine, kako za iznos glavnog duga, tako i za troškove izvršenja od 6.633,00 dinara i odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine kao i da mu nadoknadi troškove izvršnog postupka od 6.633,00 dinara i troškove parničnog postupka kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime troškova parničnog postupka od 37.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1019/21 od 07.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovna žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, jer se radi o parnici radi isplate naknade po osnovu pruženih advokatskih usluga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Zbog toga, i odluke priložene uz reviziju, kojima se ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi isplate duga u ovoj pravnoj stvari tužilac je sudu podneo 30.05.2019. godine, a visina novčanog potraživanja koje je predmet tužbenog zahteva je 6.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
