Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Sudimac, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i advokata VV iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 273/23 od 26.06.2023. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 273/23 od 20.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu P 397/22 od 04.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbačen je predlog tuženog VV za delegaciju nadležnosti drugom stvarno nadležnom sudu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 99.452,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 273/23 od 20.06.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 99.452,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 22.03.2019. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 01.09.2017. godine do 21.03.2019. godine, te su obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 124.256,20 dinara. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu Republika Srbija solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV koji je advokat je lično izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stav 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja u vezi primene materijalnog prava. Revizijom se ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, dok odluka o osnovanosti zahteva za naknadu štete štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju u pogledu postojanja štete, njene visine, uzročno-posledične veze i osnova odgovornosti, a pravilnost utvrđenog činjeničnog ne može biti razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i u skladu s tim je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Zbog toga se u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Tužba radi naknade štete podneta je 22.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 99.452,56 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković