U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Pera Janošević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Vladislava Maletić, advokat iz ... i VV iz ..., radi izdržavanja roditelja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 379/20 od 15.10.2020. godine, na sednici održanoj 03.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 379/20 od 15.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P2 142/20 od 06.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da za izdržavanje tužilje plaćaju solidarno mesečno po 40.000,00 dinara, počev od podnošenja tužbe pa ubuduće do 15-og dana u mesecu za tekući mesec, dospele obroke odjednom sa zakonskom zateznom kamatom na dospele, a neisplaćene obroke, počev od dospelosti svakog obroka posebno pa do islate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova postupka isplati tuženom BB iznos od 54.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 379/20 od 15.10.2020. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA, rođena 1962. godine, je majka tuženih BB i VV. Supružničko izdržavanje od oca tuženih, sa kojim se razvela ...2017. godine, tužilja nije zahtevala. Suvlasnica je 1/2 dela na nekretninama kp.br. .. površine 263m2, stambeno-poslovna zgrada sa dve pomoćne zgrade, koja u prizemlju ima poslovni prostor- lokal. Tuženi BB je oženjen i ima dvoje dece, starosti osam i sedam godina. Tužena VV je razvedena i ima jedno mlt. dete. Tužilja je stambeno situirana, a životna dob i zdravstveno stanje ne onemogućavaju je u samozbrinjavanju s obzirom da nije pružila dokaze da je radno nesposobna. Utvrđene su i stambene i materijalne prilike tuženih.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan, zaključujući da bi usvajanje tužbenog zahteva i obavezivanje tuženih predstavljalo očiglednu nepravdu shodno odredbi člana 156. stav 2. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Izdržavanje roditelja uređeno je odredbom člana 156. Porodičnog zakona koji propisuje da roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima (stav 1.), a nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete, odnosno drugog krvnog srodnika (stav 2.).

Sledom navedenog, suprotno navodima revizije, tužilja nije pružila dokaze da je nesposobna za rad, u vidu potvrde nadležnog organa ili veštačenja radne sposobnosti, već je svoje tvrdnje dokazivala medicinskom dokumentacijom i uverenjem izabranog lekara. Tužilja pored mogućnosti sopstvenog angažovanja na sticanju sredstava neophodnih za egzistenciju, poseduje i nekretnine, čiji je suvlasnik i čijim izdavanjem, prodajom ili eksploatacijom ima mogućnosti da stiče prihode, u kom pogledu su neosnovani navodi revizije da bi je bivši suprug u toj nameri osujetio, kao drugi suvlasnik, jer te tvrdnje ničim nije dokazala, a i svoja prava može uvek ostvariti sudskim putem. U konkretnom slučaju, tužilja nije tražila supružničko izdržavanje, kao primarno, a tuženi, s obzirom na utvrđene materijalne i životne okolnosti i koji imaju obavezu izdržavanja maloletne dece, nisu u mogućnosti da pruže traženo izdržavanje tužilji, te bi prihvatanje zahteva za izdržavanje tužilje predstavljlo za tužene očiglednu nepravdu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414 stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić