Predmet tužbenog zahteva je vraćanje zajma, koji je prema navodima tužbe, tužilac pozajmio sada pokojnom VV, suprugu ovde tužene, dana 15.05.2011. godine. Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilac i pok. VV su bili dugogodišnji prijatelji. Pokojni VV predao je tužiocu na korišćenje automobil marke Mercedes ..., godina proizvodnje 2002. Dana 07.11.2012. godine sada pok. VV podneo je tužbu protiv ovde tužioca radi povraćaja navedenog automobila. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8828/2012 od 31.05.2013. godine obavezan je ovde tužilac da imenovanom vrati automobil i predviđeno je da se ovde tužilac može osloboditi te obaveze ukoliko prvobitno tuženom VV isplati iznos od 850.000,00 dinara. Tužilac i preminuli VV su bili u zavadi od vremena kada je pok. VV dao tužiocu na korišćenje navedeni automobil. Pomenuti je preminuo dana ...2018. godine, a postupak je nastavljen u odnosu na njegovu suprugu, kao naslednika zaostavštine. Prvostepeni sud je utvrdio da priznanica od 15.05.2011. godine, koju je tužilac priložio kao dokaz da je pok. suprugu ovde tužene pozajmio utuženi iznos novca, predstavlja falsifikovanu ispravu. Utvrđeno je da je ista nastala preinačavanjem originalnog primerka priznanice od 04.04.2012. godine na taj način što je iskorišćen originalni potpis pokojnog tuženog VV i preuzet tekst priznanice od 04.04.2012. godine, koji je ručno odsečen i unet na spornu potvrdu od 15.05.2011. godine (na kojoj se nalazi i datum 15.05.2015. godine).

Prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza nije prihvatio kao utvrđenu činjenicu da je tužilac pozajmio tuženom iznos novca koji potražuje u ovom postupku. Usled navedenog odbija tužbeni zahtev za vraćanje tog iznosa.

Drugostepeni sud u svemu prihvata date razloge prvostepenog suda i potvrđuje prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Ugovor o zajmu definisan je odredbom člana 557. ZOO kao ugovor kod kog se zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zanimljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Kako u toku postupka nije utvrđeno da je tužilac predao tuženom, odnosno pok. suprugu tužene, utuženi iznos novca, to ne može postojati obaveza tužene da tužiocu vrati navedeni iznos.

Revizijom tužioca osporava se utvrđeno činjenično stanje, odnosno ocena dokaza, i ukazuje se da je grafološko veštačenje izvršeno na osnovu fotokopije priznanice, što nije dozvoljeno u skladu sa odredbom člana 100. stav 1. ZPP. Takođe se ukazuje da predmetna priznanica od 04.04.2012. godine, u pogledu koje je veštak našao da je njena sadržina uneta u spornu potvrdu tužioca od 15.05.2015. godine ne postoji u predmetu P 8828/12, na koji se veštak poziva.

Kako je već obrazloženo, revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Okolnost na koju revident ukazuje da se priznanica od 04.04.2012. godine na kojoj veštak bazira svoj nalaz, ne nalazi u predmetu P 8828/12 (u koji je izvršen uvid), cenjena je od strane nižestepenih sudova. Utvrđeno je da činjenica da je fotokopija priznanice od 04.04.2012. godine naknadno nestala iz spisa predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P 8828/2012 ne utiče na drugačiju ocenu nalaza i mišljenja sudskog veštaka Ljiljane Cvetković, s obzirom da se ista nalazi u skeniranom formatu i da je raniji punomoćnik tužioca, koji je takođe izvršio uvid u spise tog predmeta, potvrdio da se predmetna priznanica nalazi u spisu predmeta.

Imajući u vidu iznete razloge, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić