Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 96/21 od 10.03.2021. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je tužbeni zahtev tužilje usvojen, a protivtužbeni zahtev tuženog odbijen. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao posledice pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. (sastav veća), tačka 7. i tačka 12. ZPP nisu propisane kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona. Bez uticaja su revizijski navodi o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 5, 8, 9, 231, 240. i 241. ZPP, jer je drugostepeni sud odlučivao bez rasprave, pa povrede nisu učinjene pred drugostepenim sudom iz kog razloga se revizija može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bivši supružnici, koji iz braka imaju troje maloletne dece bliznakinje DD rođenu .... godine, GG rođenu ... godine i VV rođenu .... godine. Presudom P2 360/18 od 12.03.2019. godine razveden je brak parničnih stranaka, određeno je zajedničko vršenje roditeljskog prava s tim da deca imaju prebivalište na adresi oca u ... a na adresi majke boravište u ... . Način održavanja ličnih odnosa oca i dece nije posebno uređen već će se odvijati prema dogovoru stranaka, niti je određeno izdržavanje. U tom postupku tužilja je predlagala određivanje mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom i sa decom je boravila u sigurnoj kući do 14.12.2018. godine, nakon čega su se preselile u iznajmljen stan u ... . S obzirom da po stručnom mišljenju organa starateljstva nije bilo potrebno donositi mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom, kao i da su parnične stranke postigle sporazum o svim pitanjima koja su bila sporna, doneta je navedena presuda, a stranke su povukle svoje preostale tužbene i protivtužbene zahteve i predložene privremene mere. Nakon boravka u iznajmljenom stanu tužilja se sa decom preselila u veću konfornu trosobnu kuću u kojoj postoje zadovoljavajući stambeni uslovi, gde i sada žive. Devojčice je upisala u osnovnu školu u ... i one su se adaptirale na novu školsku i životnu sredinu u mestu stanovanja. Deca su dobri đaci, uspešno su savladale gradivo i nastavne sadržaje te postižu zadovoljavajuće uspehe. Deca rado idu kod oca, uvek sve tri zajedno, a odnos dece sa roditeljima pojedinačno je topao i emotivan, pri čemu oba roditelja prepoznaju dečije potrebe i adekvatno na njih odgovaraju prema svojim mogućnostima i ličnim stavovima, pri čemu su deca upućena jedna na druge i povezana. U vreme separacije tužilje od tuženog nadležni organ starateljstva je notirao da tuženi kontroliše i prati kretanja tužilje sa decom, da je uznemirava tako što zove tužilju i šalje joj poruke u želji da sa njom obnovi zajednicu, što je tužilja prijavljivala policiji i Centru za socijalni rad u Surčinu. Na osnovu slobodno izraženog mišljenja maloletne dece organ starateljstva je predložio da budu poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava pri čemu je konstatovano da deca žele da nastave školovanje u ... kod majke, da je mlađa ćerka stranaka privrženija ocu, ali je ocenjeno da međusobno razdvajanje dece u tom uzrastu nije opravdano. Odnosi između stranaka su konfliktni ali uspevaju da ostvare minimum roditeljske saradnje u vezi dece (u januaru 2019. godine tuženi je došao i boravio u kući tužilje u ... dok se jedna od kćerki oporavljala od bolesti radi nege deteta). Pored međusobnih konflikata, roditelji svoje dužnosti iz korpusa roditeljskih prava i obaveza obavljaju savesno, motivisano i požrtvovano pri čemu su oboje nekritični prema sebi i svojim postupcima, skloni osudama i zamerkama na ponašanje drugog i samostalno ne pronalaze praktična rešenja za sukobe. Viđanje dece u toku trajanja ove parnice sa tuženim se odvijalo u skladu sa privremenim merama koje je prvostepeni sud odredio rešenjem od 30.05.2019. godine, koje je dopunjeno 11.09.2019. godine. Na osnovu mišljenja organa starateljstva u Surčinu i Pećincima utvrđeno je da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava te nije bilo razloga da se određuje veštačenje koje je predlagao tuženi, a Centar za socijalni rad Surčin sugerisao u jednom od izveštaja i koje bi za cilj imalo da se utvrdi ko je od roditelja podobniji za vršenje roditeljskog prava. Uz konsultaciju sa psihologom i rukovodiocem Službe za decu i mlade, deca su participirala u formiranju stručnog mišljenja organa starateljstva, pri čemu nije bilo potrebe dodatno insistirati na konkretnom izjašnjavanju dece kojem bi roditelju želele da budu poverene jer su deca opservirana i ispitivana od celog tima stručnjaka Centra za socijalni rad Surčin, uz procenu da deca tu temu izbegavaju i da im je nelagodno. Sa druge strane njihovo mišljenje je u bitnom utvrđeno i jasno izraženo da su privržene i emotivno vezane za oba roditelja, da žele da nastave školovanje u ... što je sud imao u vidu prilikom odlučivanja o poveravanju i održavanju ličnih odnosa. Tuženi je ... DOO „ĐĐ“ ... gde ostvaruje zaradu između 36.000,00 i 40.000,00 dinara mesečno, kao i dodatne prihode, a u prethodnom periodu je finansirao deci ekskurzije, garderobu, obuću, rolere i redovno daje džeparac, kupio im je telefone i vodio na more. Uredno plaća alimentaciju koja je određena privremenom merom u iznosu od 12.000,00 dinara za svako dete, a u letnjim mesecima tokom raspusta kada deca provode vreme kod njega plaća po 7.000,00 dinara za svako dete. Ovim iznosima su po izjavi majke potrebe dece zadovoljene, pri čemu je nesporno da otac pored navedenog iznosa znatno više materijalno doprinosi kupujući deci sve što je potrebno kako je to prethodno opisano. Tuženi je sagradio novu kuću u ... od 240 m2 i poseduje oko 12 KJ zemlje u ... na kojoj je zasad šume. Tužilja je menjala zaposlenje u ..., tako da zarađuje oko 350 evra mesečno, a minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja iznosila je oko 27.000,00 dinara.

Pored toga utvrđeno je da je tužilja prijavila policiji tuženog zbog izvršenog nasilja 14.04.2019. godine kada je pokušala da uzme svoje stvari iz zajedničke porodične kuće u ..., povodom čega je izrečena hitna mera zabrane tuženom da sa tužiljom kontaktira i da joj prilazi koja je produžena na mesec dana. Tuženi nije kršio izrečenu hitnu meru, a po isteku mere postbračni konflikt je nastavljen i stranke su nastavile da razmenjuju ružne reči, da se svađaju i u tom tonu razmenjuju SMS poruke, što je predstavljalo dodatni stres za tužilju koja je u junu mesecu 2019. godine prijavila tuženog policiji jer ju je opterećivao pozivima da se pomire i pretio rečima da bira između pištolja i mačete. Tuženom je i tada izrečena hitna mera sa trajanjem do kraja jula 2019. godine, a 13.09.2019. godine tužilja je takođe prijavila tuženog da je verbalno napao na parkingu osnovne škole koju pohađaju njihova deca, tražeći da razgovara i hvatajući je za lakat ruke, upućujući pogrdne reči i izraze kada je odbila da sa njim razgovara. Tuženi je takođe podneo prijavu protiv tužilje u jesen 2019. godine da ga je lažno prijavljivala policiji za nasilje i uznemiravanje i ta krivična prijava je odbačena. Na osnovu izveštaja organa starateljstva utvrđeno je da tužilja i slučajne susrete sa tuženim doživljava kao uznemirujuće, da sukobe do kojih dolazi u komunikaciji kontinuirano prijavljuje institucijama sistema pri čemu je to u velikoj meri rezultat nerazrešenih partnerskih odnosa. Po mišljenju organa starateljstva tužilja predstavlja svoju poziciju kao nezaštićenu i ugroženu, odnosno uživa „komfor žrtve“ pri čemu postoji disfunkcija u njihovim odnosima kao posledica prestanka braka, a komunikacija je osetljiva u toj meri da ukazuje da nije poželjno da se stranke susreću prilikom preuzimanja i vraćanja dece jer postoji rizik od obostrano iniciranih sukoba i napada. Tužilja je podnela više prijava za nasilje protiv tuženog kako policiji tako i organu starateljstva ali u pretežnom broju situacija koje je navela nisu nađeni elementi nasilja, pa je ocenjeno da je tužilja prenaglasila intenzitet tih sukoba. Međutim, kako je tuženi u verbalnim sukobima i ponašanju prema tužilji pokazao drskost i posesivnost, to ispoljeno ponašanje ima elemente verbalnog nasilja, ali izricanje zaštitnih mera u konkretnom slučaju nije opravdano, jer u poslenjih godinu dana trajanja ove parnice, po izjavi tužilje na ročištu 11.09.2019. godine, tuženi je nije vređao niti pretio niti nasrtao na nju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odlučio da mal. decu poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu da prethodna odluka o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ne funkcioniše, uzimajući u obzir da se radi o devojčicama, njihov uzrast, da se majka o njima zajedno sa ocem starala od rođenja ali da su deca upućenija na nju, kao i da ne postoje razlozi za razdvajanje dece. Pri tom je sud imao u vidu i izraženo mišljenje maloletne dece, a s obzirom na utvrđene okolnosti i životne prilike parničnih stranaka uređeno je održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, kao i način preuzimanja i vraćanja dece i omogućavanje deci nesmetane komunikacije sa drugim roditeljem putem telefona ili drugog raspoloživog vida nekog od savremenih sredstava komunikacije. Po oceni prvostepenog suda tuženi je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju dece sa po 12.000,00 dinara mesečno za svako dete imajući u vidu utvrđene ukupne potrebe dece, pri čemu u mesecima kada deca polovinu vremena provode kod svakog od roditelja tuženi je obavezan da plaća po 7.000,00 dinara za svako dete. Utvrđeno je da je tuženi vršio verbalno nasilje nad tužiljom, ali izricanje zaštitnih mera u konkretnom slučaju nije bilo potrebno i opravdano. Drugostepeni sud je prihvatio izraženo stanovište prvostepenog suda kao pravilno, nalazeći da je odluka o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju doneta na osnovu procene najboljeg interesa maloletne dece i materijalnih mogućnosti parničnih stranaka, pri čemu je pokazujući „nultu“ toleranciju na nasilje pravilno utvrđenje prvostepenog suda o izvršenom verbalnom nasilju nad tužiljom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno da se maloletna deca parničnih stranaka povere majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, uz obavezivanje oca da doprinosi njihovom izdržavanju.

Prema članu 76. Porodičnog zakona, sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta s tim da sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta. Po članu 77. stav 3. tog zakona sud donosi odluku da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, odnosno kada su zaključili sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta (stav 4.). Pravonosnaža sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnosti na kojima je zasnovana prethodna odluka i ako je to u najboljem interesu deteta u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Shodno navedenim zakonskim odredbama zajedničko vršenje roditeljskog prava moguće je ukoliko su roditelji deteta saglasni da roditeljska prava i dužnosti obavljaju zajednički, međusobnim sporazumevanjem, pri čemu to mora biti u najboljem interesu deteta. Kod utvrđene činjenice da zajedničko vršenje roditeljskog prava na osnovu prethodne odluke suda ne funkcioniše, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su zbog promenjenih okonosti ispunjeni uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Zbog toga su bez uticaja navodi revizije tuženog da se mesto stanovanja i životne navike dece faktički nisu menjale u odnosu na period vođenja prethodne parnice za razvod braka, kada je doneta odluka o zajedničkom vršenju roditeljskog prava. Suprotno navodima revizije, ovaj sud smatra da su prilikom donošenja odluke o poveravanju maloletne dece i održavanju ličnih odnosa sa ocem, nižestepeni sudovi pravilno procenili sve elemente najboljeg interesa mal. dece, koje između ostalog čine uzrast i pol deteta, zrelost i potrebe deteta (vaspitanje, stanovanje, ishrana, odevanje, zdravstvena briga i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva pribavljeno na osnovu člana 270. navedenog zakona i posvećujući dužnu pažnju izraženom mišljenju dece.

Pobijanom odlukom pravilno su ocenjene i sve relevantne okolnosti propisane članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletne dece uz adekvatnu ocenu mogućnosti tužilje i tuženog utvrđenih primenom člana 160. stav 3. navedenog zakona.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Po članu 198. stav 1. tog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanja ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Pravilno tumačenje navedene odredbe materijalnog prava podrazumeva jasnu granicu između žrtve i nasilnika, pri čemu sud mora imati u vidu „nultu“ toleranciju na nasilje. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da do verbalnog sukoba između stranaka dolazi kontinuirano zbog nerazrešenih partnerskih odnosa, ali da je ponašanje tuženog odstupalo od standarda normalnog za ophođenje i komuniciranje sa bivšom suprugom, jer je u verbalnim sukobima i ponašanju prema tužilji pokazao drskost i posesivnost što je nju opterećivalo i uznemiravalo, pravilno je utvrđenje nižestepenih sudova o izvršenom nasilju nad tužiljom.

Imajući u vidu sve navedeno, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pretežni deo navoda u reviziji tuženog odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu primenjenog materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o vršenju roditeljskog prava i zaštiti od nasilja u porodici.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić