.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25989/2023
14.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA, iz ..., čiji je punomoćnik Dragivoj Popović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Niša, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Niša, radi određivanja naknade za nepotpunu eksproprijaciju, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2765/22 od 09.05.2023. godine, u sednici održanoj 14.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2765/22 od 09.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2765/22 od 09.05.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1 60/21 od 11.03.2022. godine, ispravljenim rešenjem od 31.03.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, određena je naknada za nepotpunu eksproprijaciju izvršenu na kp. ... KO ..., ukupne površine od 12a 80m2, na delu u površini od 72 m2, upisana u LN br. ... KO ..., na kojoj je pravni prethodnik predlagača pok. BB, biv. iz ..., upisan kao držalac sa udelom od 1/1, a čiji je pravni sledbenik predlagač AA iz ..., sa obimom udela 1/1, po ceni od 1.576,85 dinara po m2, tako da predlagaču na ime naknade valja isplatiti iznos od 113.533,00 dinara i obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati iznos od 113.533,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2022. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču naknadi troškove postupka od 88.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 2765/22 od 09.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Nišu R1 60/21 od 11.03.2022. godine, ispravljeno rešenjem od 31.03.2022. godine, u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje od 11.03.2022. godine ispravljeno rešenjem od 31.03.2022. godine, u stavu trećem izreke.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predlagač je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je naknada za nepotpunu eksproprijaciju, smanjenu vrednost dela nepokretnosti, ustanovljavanjem prava službenosti prolaza radi izgradnje kolektora za upotrebljene vode, i obavezan je protivnik predlagača da isplati predlagaču novčanu naknadu čija je visina utvrđena iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u ovoj pravnoj stvari, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata imovinsko pravne poslove Gradske uprave Grada Niša br. 465-1194- 51/2018-04 od 28.11.2018. godine, u korist protivnika predlagača, konstituisano pravo službenosti prolaza na delu predmetne parcele, radi izgradnje kolektora za upotrebljene vode. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu članova 27. stav 2. i 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 19.02.2021. godine, a preciziran podneskom od 21.02.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 113.533,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
