Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milun Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Macić, advokat iz ..., radi predaje stvari i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1194/23 od 30.05.2023. godine, u sednici održanoj dana 25.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1194/23 od 30.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1194/23 od 30.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 3139/22 od 12.01.2023. godine odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu u roku od 8 dana od dana prijema presude preda u državinu jedno orahovo stablo, prečnika na panju 88 cm, dužine 12 metara, ukupne kubne mase 4,642 m3, kao neosnovan. (stav prvi izreke) Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 87.742,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.07.2021. godine do isplate (stav drugi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 117.000,00 dinara (stav treći izreke).

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1194/23 od 30.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 3139/22 od 12.01.2023. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku, pogrešne primene materijalnog prava, zbog prekoračenja tužbenog zahteva i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu preda u državinu orahovo stablo i da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 87.742,21 dinar na ime naknade materijalne štete. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer je vođena parnica povodom iste pravne stvari u vreme dok tužilac nije bio upisan kao vlasnik parcele kp .. KO ..., a tužilac je vlasnik navedene parcele od 06.03.2019. godine. Nižestepeni sudovi su zaključili da kako je tužbeni zahtev tužioca odbijen jer tužilac nije bio vlasnik parcele u vreme kada je drvo posečeno, kasnija promena vlasništva ne može uticati na njegovo pravo da ostvari naknadu štete.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. stav 1. tačka 4. ZPP. Posebna revizija je isključivo rezervisana za pitanje materijalnog prava pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostpenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozovljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 87.749,21 dinar. Prvostepena presuda doneta je 12.01.2023. godine. Drugostepena presuda doneta je 30.05.2023. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojoj vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković