Rev 260/2024 3.1.4.9; vršenje roditeljskog prava; 3.1.4.4.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 260/2024
01.02.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Travica, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đurašinović, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/23 od 19.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 01.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/23 od 19.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1411/2022 od 19.06.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da će nad mal. VV iz ..., rođenim ...2013. godine, roditeljsko pravo vršiti samostalno majka AA, da će prebivalište deteta biti na adresi majke, ul. ... br. .. u ... i da će se promenom prebivališta majke vršiti i promena prebivališta deteta. Stavom trećim izreke, izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 924/19 od 19.11.2019. godine u pogledu održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa tuženim ocem i određen način, vreme i mesto održavanja ličnih odnosa, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da u preostalom delu presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 924/19 od 19.11.2019. godine ostaje neizmenjena. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 191.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, da prebivalište deteta bude na adresi prebivališta oca, da se urede lični odnosi mal. deteta i majke na način bliže opisan u ovom stavu izreke, da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka i da se obaveže tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara od presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, na račun majke deteta koji se vodi kod banke i da se utoliko izmeni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 924/19 od 19.11.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 460/23 od 19.09.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je preinačena odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke prvostepene presude tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u preostalom pobijanom delu kojim je odlučeno o zahtevima parničnih stranaka prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 924/2019 od 19.11.2019. godine, odlučeno je da će roditeljsko pravo nad mal. VV, rođenim ...2013. godine, zajednički vršiti roditelji AA i BB, da će adresa mal. deteta biti na adresi prebivališta oca i obavezan je otac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara od presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, na račun majke deteta koji se vodi kod banke, koju obavezu tuženi izvršava.

Tužilja je rođena ...1978. godine. Po zanimanju je inženjer ... . Živi u sopstvenom stanu, površine 62m2, u kojem mal. VV ima svoju sobu. Zaposlena je i ostvaruje mesečnu zaradu 110.000,00 dinara. Tuženi je rođen ...1970. godine, Završio je ... fakultet. Živi u nasleđenom stanu, sa novom partnerkom i njenim maloletnim sinom.

Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad od 01.11.2022. godine, 29.11.2022. godine i 01.06.2023. godine, utvrđeno je da je razlog prekida zajednice života partnera psihološko zlostavljanje tužilje od strane tuženog, koji ju je ponižavao sa aspekta njene inteligencije i obrazovanosti, ponižavao je kao majku, sumnjao u njene roditeljske veštine, pretio joj je, bacao stvari na nju, pokušavao da je udari, govorio povišenim tonom u prisustvu deteta i nije dozvolio da nakon faktičkog prekida zajednice života, kada ju je isterao iz stana, sa sobom povede i mal. VV. Po prestanku zajednice života i donošenja presude o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, funkcionisao je uspostavljeni model po kom je dete provodilo najpre nedelju, a potom i dve nedelje naizmenično kod oba roditelja. Iz obavljenog razgovora sa oba roditelja i mal. VV, rođenim ...2013. godine, Centar za socijalni rad je ocenio da mal. VV u odrastanju nisu postavljene granice, da je razvio mehanizme manipulativnosti i izvrtanja istine u skladu sa očekivanim odgovorima oca, da je žrtva psihološkog zlostavljanja od strane oca i da je u potpunosti blokirao svoja iskustva, sećanja i osećanja u odnosu na majku. Nalazi se u ekstremnom slučaju konflikta lojalnosti prema ocu, pred kojim nema mogućnost da ispolji pozitivna osećanja prema majci. Otac je manipulativnim metodama u potpunosti ishodovao da mal. VV kontinuirano odbacuje majku, da mu dozvoljava da odlučuje i govori da ne želi da vidi majku, a kod stručnog tima Centra za socijalni rad nastoji da majku pokaže neadekvatnom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu odluke o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, jer među strankama više ne postoji saglasnost volja oko svih pitanja u vezi odgajanja deteta i održavanja ličnih kontakata sa detetom i odlučili, u smislu odredbe člana 266. stav 1. u vezi člana 270. Porodičnog zakona, da mal. dete bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljkog prava, a da se uredi način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, prema modelu postavljenom u tužbenom zahtevu tužilje.

Neosnovano se navodima revizije tuženog osporava pravilna ocena dokaza i pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje na kom je zasnovana pobijana presuda kao i pravilna primena materijalnog prava.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog, su uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i sposobnost roditelja da zadovolje utvrđene potrebe.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno procenili najbolji interes mal. deteta i odluku o vršenju roditeljskog prava doneli na osnovu prihvaćenog mišljenja Centra za socijalni rad. U kontekstu ocene stručnog tima Centra da tuženi ima sve karakteristike zluradog i otuđujućeg roditelja, da instruiše dete, da manipulativnim metodama ishoduje da mal. dete kontinuirano odbacuje majku, da je izostavlja iz razgovora i detetovog života, naglašavajući i reinterpretirajući njene propuste i negativno je opisujući, da je mal. dete u ekstremnom slučaju konflikta lojalnosti prema ocu, pred kojim nema mogućnost da ispolji pozitivna osećanja prema majci, te da je za pravilan rast i razvoj mal. deteta od ključnog značaja reuspostavljanje odnosa bliskosti sa majkom i eliminisanje psihološkog zlostavljanja i otuđenja od strane oca, po oceni Vrhovnog suda, odluka o poveravanju majci samostalnog vršenja roditeljskog prava navodima revizije se ne dovodi u sumnju. Ponašanje tuženog uskraćuje pravo deteta na emotivnu vezu sa majkom, a poveravanjem samostalnog vršenja roditeljskog prava majci stvoriće se objektivni uslovi da se ponovo uspostavi bliska emotivna veza deteta sa majkom, što je prirodna potreba i najbolji interes deteta.

Stručni tim Centra za socijalni rad je nalaz i mišljenje o roditeljskim kapacitetima i kompetentnosti majke da samostalno vrši roditeljsko pravo dao na osnovu procene roditeljskih kapaciteta parničnih stranaka, analize celokupne porodične situacije i drugih okolnosti koje su bile od značaja za davanje stručnog mišljenja o ovoj okolnosti, o kojoj sud nema stručnih znanja. Nižestepeni sudovi su mišljenje organa starateljstva ocenili kao sveobuhvatno, iscrpno i u pogledu bitnih činjenica dovoljno za odluku o tužbenom zahtevu o vršenju roditeljskog prava, zbog čega i po oceni Vrhovnog suda nije bilo potrebno izvođenje dokaza veštačenjem preko komisije veštaka na okolnost najboljeg interesa deteta po pitanju kojem od roditelja će biti povereno, tim pre što je tuženi nakon odgovora organa starateljstva na mnogobrojne primedbe tuženog odustao od do tada predloženih dokaza i u svom iskazu datom na ročištu na kom je zaključena glavna rasprava potvrdio da je tužilja dobar roditelj. Pored navedenog, nižestepeni sudovi su imali u vidu mišljenje mal. deteta elaborirano kroz nalaz Centra za socijalni rad, koji je dat nakon obavljene kompletne stručne procedure i primedbama tuženog nije dovoden u sumnju, i odluku o tužbenom zahtevu doneli na osnovu činjenične građe formirane ocenom svih dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, prema kojima postoji dovoljan osnov za zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva majke. Stoga, izvođenje dokaza saslušanjem mal. deteta nije bilo nužno za donošenje pravilne odluke o vršenju roditeljskog prava, koje bi moglo dovesti do izlaganja mal. deteta traumi.

Odluka o održavanju ličnih kontakata deteta sa ocem doneta je prema modelu predloženom u tužbenom zahtevu, iako je po oceni Centra sa socijalni rad u najboljem interesu mal. deteta da se kontakti sa ocem ukinu u periodu od godinu dana, donošenjem mere zabrane zlostavljanja deteta od strane oca. Ovo zbog toga što se tužilja izričito izjasnila da joj je cilj da se na najbolji način uspostave međusobni odnosi roditelja sa detetom, svesna činjenice da bi izricanje mere zaštite od nasilja u porodici negativno uticalo na mal. dete. Određeni model viđanja omogućava tuženom, kao roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo, da prati rast i razvoj deteta, tim pre što majka ne uskraćuje, već podržava viđanje deteta sa ocem u cilju njegovog pravilnog rasta i razvoja.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković