.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2605/2020
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Vujin advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Stara Pazova, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3639/19 od 10.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3639/19 od 10.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3639/19 od 10.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1033/18 od 12.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovom sporu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio utvrđenje da je vlasnik novoizgrađenog poslovnog prostora u površini od 321,93 m2 koji se sastoji od jednog lokala u prizemlju sa nus prostorijama u površini od 63,69 m2, potkrovlja u površini od 31,41 m2, jednog lokala u prizemlju sa nus prostorijama u površini od 41,5 m2, magacina u dvorištu u površini od 74,93 m2, pomoćnog prostora - magacina u površini od 10,65 m2, kotlarnice u površini od 1,85 m2, posebnog kioska sa magacinom u površini od 10,41 m2 i nadstrešnice u površini od 76,72 m2, izgrađenih bez građevinske dozvole na katastarskoj parceli .. KO ... za koje je pokrenut postupak legalizacije. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev kojim je tužilac tražio utvrđenje da je po osnovu održaja vlasnik parcele .. KO ... . Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova postupka isplati tuženoj Opštini Stara Pazova iznos od 254.250,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova postupka isplati tuženoj Republici Srbiji iznos od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3639/19 od 10.10.2019. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1033/18 od 12.06.2019. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga se Vrhovni kasacioni sud, prilikom odlučivanja o njenoj dozvoljenosti, nije upuštao u razmatranje navoda revizije o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka.
Posebna revizija je dozvoljena ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Podnetom tužbom tužilac traži utvrđenje prava svojine na objektima dograđenim uz objekat na označenoj parceli, u čiji je posed stupio po ugovoru o franšizingu od 23.09.1992. godine zaključenim sa Preduzećem „Centrosrem“ iz Stare Pazove, kao i utvrđenje prava svojine na zemljištu po osnovu održaja.
U ovom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijana presuda ne odstupa od dugogodišnje ustaljene sudske prakse da se dogradnjom, nadziđivanjem ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta ne stiče pravo svojine, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, odnosno da izuzetno i shodno članu 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savestan graditelj, dogradnjom ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade, stiče pravo svojine na poseban deo zgrade samo ako je njen vlasnik znao za gradnju i nije se tome protivio (načelni stav zajedničke sednice Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23.10.1990. godine).
U konkretnom slučaju, zakonom nije predviđeno sticanje prava svojine dogradnjom ili adaptacijom tuđeg poslovnog prostora (tuženi nisu vlasnici istog), a to nije predviđeno ni ugovorom o franšinzingu od 23.09.1992. godine koji je tužilac zaključio sa vlasnikom poslovnog prostora. Tužilac nije ni savesni graditelj jer je znao da vrši dogradnju i adaptaciju tuđeg poslovnog prostora, pa je zato irelevantno što se njegov vlasnik nije protivio dogradnji, a nije ni savestan držalac zemljišta da bi održajem na njemu mogao steći svojinu (član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu članu 403. stav 3. ZPP.
Spor za utvrđenje prava svojine je imovinskopravni spor, pa se zato o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.600.000,00 dinara i određena je u tužbi (član 33. stav 2. ZPP). Ovaj iznos je niži od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predviđenog navedenom zakonskom odredbom, zbog čega izjavljena revizija nije dozvoljena.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
