Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je registrovani poljoprivrednik i član ..., a svoje pčelarske proizvode plasira na tržište. Poseduje stacionirani pčelinjak u svojoj kući koji tokom cele godine ne pomera, a nalazi se na teritoriji naseljenog mesta ... u blizini državne granice sa Republikom ... . U toku dana 04.07.2013. i 05.07.2013. godine tužilac je primetio masovno uginuće pčela izletnica o čemu je obavestio nadležne državne institucije. Inspektor veterinarske uprave je izvršio pregled pčelinjaka 05.07.2013. godine i izvršio uzorkovanje uginulih pčela. Zapisnički je konstatovano postojanje 150 košnica pčelinjih društava. Na lice mesta je 09.07.2013. godine izašla fitosanitarna inspekcija koja je konstatovala da se ispred košnica tužioca i oko njih na zemlji nalaze uginule pčele u velikom broju. Na lice mesta su 10.07.2013. godine izlazili inspektori Odeljenja poljoprivredne inspekcije, Odseka za kontrolu podsticajnih sredstava u poljoprivredi i organsku proizvodnju i stočarstvo Srednjebanatskog upravnog okruga. Ova inspekcijska kontrola ustanovila je aktivnost pčela izletnica ispred leta košnica u pčelinjaku uz primetno izvesno smanjenje broja pčela izletnica u poodmakloj fazi raspadanja. Tužilac je o ovom događaju obavestio pčelarsko udruženje koje je formiralo komisiju koja je izašla na lice mesta 06. i 07.07.2013. godine i zapisnički konstatovala zatečeno stanje. Prema izveštaju Komisije oko košnica i ispred njih su zatečene uginule pčele koje su se nalazile svuda po pčelinjaku, da košnice nemaju izleta pčela što ukazuje da je stradalo 100% izletnica, a da pčele i dalje izbacuju mrtve pčele iz košnica kao i pčele iz legla. U vezi ovog problema tužilac se pismeno obratio Skupštini Opštine ... navodeći da je zaprašivanjem iz helihoptera od strane tuženog koje je izvršeno 04.07.2013. godine njemu uginulo 200 košnica pčelinjih društava. Primedbe slične sadržine dostavili su im i građani Republike ... . Zbog navedenog Skupština Opštine ..., je formirala komisiju koja je izašla na lice mesta i na opštinskom pašnjaku ... ustanovila da je parcela tuženog zasejana kukuruzom, da je bila podvrgnuta prskanju radi zaštite od štetočina, između ostalog insekticidom lambadija cihalotrina četvrte grupe koja je insekticid otrovan za pčele. Komisija je konstatovala uginuće pčela u košnicama u vlasništvu rumunskih državljana kao i da je stigla prijava tužioca po istom pitanju. U vansudskom postupku rumunski državljani GG je dobio naknadu štete u iznosu od 30.000 leja od tuženog zbog štete koju je usled uginuća pčela kao posledice trovanja herbicidima pretrpeo 04.07.2013. godine. Tužilac nije ishodovao naknadu štete od tuženog po istom osnovu jer tuženi smatra da nema obavezu naknade štete po traženom osnovu jer je analiza bila izvršena od strane Fakulteta zaštite životne sredine Univerziteta „Edukons“ u Sremskoj Kamenici koja nije akreditovana ustanova. Pre izvršenog prskanja, tuženi je pismeno obavestio Skupštinu Opštine ... da će prskanjem biti izvršen tretman zaštite od štetočina na parcelama kukuruza i da je potrebno da pčelari intervenišu oko košnica. Tuženi je vršio prskanje 04.07.2013. godine svoje parcele iz vazduha insekticidom koji je agresivan za pčele i većinu insekata, na način koji je dozvoljen zakonodavstvom Republike ... . Tretman je vršen uz nadzor stručnog lica inženjera tehnologije zaposlenog kod tuženog, a prilikom tretiranja su poštovana uobičajena pravila. Parcela na kojoj je izvršen hemijski tretman je udaljena od granice Republike Srbije 2.268,37 metara – 3.075,36 metara. U zoni u kojoj je tuženi vršio tretman u istom vremenskom periodu nije bilo sličnih tretmana na okolnim parcelama, ali je ovakvo tretiranje zasejanih poljoprivrednih kultura prema mesnim običajima tog pograničnog mesta bilo uobičajeno. Iz nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke od 30.10.2015. godine utvrđeno je da je kritičnom prilikom došlo do gubitka 20 pčelinjih društava vrednosti od po 100 evra te materijalni gubitak po tom osnovu iznosi 2.000 evra. Gubitak izletnica i kućnih pčela kod 130 društava po ceni od 70 evra po jednom iznosi ukupno 9.100 evra. Gubitak mogućeg izgubljenog prinosa računato za 150 košnica pri prinosu od 18 kilograma meda po košnici iznosi 6.100 evra, a vrednost voska u količini od 150 kilograma iznosi 1.200 evra. Gubitak potencijalnih 150 rojeva iznosi 600 evra. Ukupna šteta iznosi 24.510 evra što na dan izrade nalaza i mišljenja prema kursu evra iznosi 2.941.200,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni prvostepenog suda, tuženi bi odgovarao po objektivnoj odgovornosti jer delatnost tuženog – hemijsko tretiranje useva iz vazduha hemikalijom koja je toksična za pčele predstavlja rad u uslovima povećane opasnosti. Međutim, odbio je tužbeni zahtev zato što objektivna odgovornost tuženog za nastalu štetu ne isključuje obavezu tužioca da dokaže postojanje štete (u čemu se ta šteta sastoji i obim štete). Zato nije prihvatio nalaz i mišljenje sudskog veštaka poljoprivredne struke u pogledu obima i visine nastale štete. Pored toga, smatrao je da je u nastanku štete doprineo i tužilac jer je svoja pčelinja društva locirao tako da je pčelinja paša bila usmerena na teritoriju Republike ..., a nije se informisao o bitnim činjenicama za bezbednost pčelinje paše na toj teritoriji. Da je postupao sa pažnjom dobrog privrednika, bio bi informisan da je ovakvo tretiranje iz vazduha poljoprivrednih parcela u Republici ... dozvoljeno i da se primenjuje po lokalnim mesnim običajima. Isto tako je morao znati da je to potencijalna opasnost za pčelinja društva. Da se blagovremeno informisao o mesnim običajima u susednoj državi ka čijoj teritoriji je usmerio pašu svojih pčela, tužilac je mogao preduzeti radnje u cilju sprečavanja nastanka štetne posledice koje su evidentno preduzeli drugi pčelari sa teritorije mesta ... jer niko od pčelara osim tužioca nije pretrpeo ovaj vid štete. Kako je tuženi štetnu radnju vršio u uslovima legaliteta i prema uobičajenim pravilima radi ostvarivanja legitimnog i opravdanog cilja, tužiocu bi kao oštećenom pripadalo pravo samo na naknadu štete koja prelazi normalne granice i u onom delu u kome ne postoji odgovornost samog tužioca za nastalu štetu.

Po oceni drugostepenog suda, tužilac je dokazao da je u dane 04.07. i 05.07.2013. godine pretrpeo materijalnu štetu usled masovnog uginuća pčela zbog čega je u narednom periodu propustio da ostvari određenu dobit, a dokazao je i činjenicu da je 04.07.2013. godine tuženi iz vazduha vršio hemijski tretman poljoprivrednog zasada koji je štetan za pčele i koji je uzrok njihovog uginuća. Tuženi nije predložio izvođenje drugih dokaza na okolnost postojanja osnova za isključenje njegove objektivne odgovornosti za štetu. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev dosuđujući tužiocu naknadu štete na osnovu čl. 185. i 189. Zakona o obligacionim odnosima u visini određenoj nalazom i mišljenjem veštaka poljoprivredne struke.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je pred drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. stav 1. ZPP jer je drugostepeni sud bez rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog u prvostepenoj presudi.

Prema članu 383. stav 1. ZPP, drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog zakona drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).

Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drukčiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je izvršio drugačiju ocenu nalaza i mišljenja veštaka (prihvatio ga je u celosti) i na taj način učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. ZPP (predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP).

Zbog toga je pobijana drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Pošto otkloni učinjenu povredu odredaba parničnog postupka, drugostepeni sud će voditi računa da je radi pravilne primene materijalnog prava neophodno utvrditi koliko je konkretno pčelinjih društava tužilac posedovao u vreme štetnog događaja, u kakvom su stanju ta pčelinja društva bila i nakon nastanka štete, koliki se dobitak mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari, kao i to da li postoji doprinos tužioca u nastanku štete.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić