.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2612/2019
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dašić, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Miroslav Matić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 834/2019 od 14.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 834/2019 od 14.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 834/2019 od 14.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1231/2017 od 20.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 370.000,00 dinara, i to: na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenih i budućih bolova iznos od 90.000,00 dinara, na ime pretrpljenog i budućeg straha iznos od 70.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 49.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 834/2019 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom kao neosnovan je odbijen tužbeni zahtev da se tuženo osiguravajuće društvo obaveže da tužiocu naknadi štetu nastalu u vožnji putničkim vozilom kojim je upravljalo lice dobi 13 godina. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom za naknadu štete kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U ovoj pravnoj stvari, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, izveden je odgovarajući zaključak, u skladu sa shvatanjem zastupljenim u sudskoj praksi. Pristankom na vožnju sa maloletnim licem, suvozač se svesno izlaže riziku nastanka štete. Stavovima nižestepenih sudova o tom pitanju, kao i o isključenju prava na naknadu štete na teret osiguranja od odgovornosti u saobraćaju, revizija ne suprotstavlja primere iskazivanja drugačijih stavova u sudskoj praksi drugostepenih sudova ili revizijskog suda. Primena materijalnog prava u konkretnoj stvari obuhvata širi opseg zakonskih normi, odnosno ne iscrpljuje se samo u pomenutom članu 163. Zakona o obligacionim odnosima, s kojim u vezi revident predlaže da se prihvati posebna revizija u cilju stvaranja buduće prakse sudova. Takvom predlogu u ovoj parnici nema mesta, imajući u vidu prirodu i sadržinu spora o naknadi štete iz osiguranja.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u konkretnoj pravnoj stvari ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Uz ocenu da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.12.2017. godine. Prvostepena presuda je doneta 20.11.2018. godine. Drugostepena presuda je doneta 14.03.2019. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora je 370.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
