.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2612/2020
11.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa Miloš Subakov, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koga zastupa Miloš Bugarski, advokat iz ... i VV iz ..., radi proglašenja izvršenja nedopuštenim, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3008/19 od 07.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog BB.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3008/19 od 07.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6544/17 od 14.03.2019. godine izlučena je iz sredstava za izvršenje nekretnina upisana u list nepokretnosti broj ... KO ..., dvosoban stan broj ..., u stambeno-poslovnoj zgradi broj ... u ul. ..., na parceli broj ..., a što su tuženi dužni priznati i trpeti u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Novom Sadu IIv 123/16 i javnog izvršitelja Koste Aleksića iz Novog Sada II 9/17, proglašeno je nedopuštenim izvršenje na navedenoj nepokretnosti u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Novom Sadu II 5189/17 i javnog izvršitelja Tamare Gucunje iz Novog Sada II 147/16 i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova postupka isplate iznos od 348.560,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je deo zahteva tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3008/19 od 07.11.2019. godine delimično je usvojena, delimično odbijena žalba tuženog BB i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi BB da tužiocu solidarno sa tuženim VV isplati na ime naknade troškova postupka preko iznosa od 321.516,00 dinara do dosuđenog iznosa od 348.516,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, a u preostalom pobijanom usvajajućem delu prvostepena presuda je potvrđena i odbijen je zahtev tužioca na naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je izjavio blagovremenu reviziju na osnovu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac ima zakonitu državinu predmetnog stana jer je zasnovana na kupoprodaji kao pravnom osnovu podobnom za sticanje prava svojine. Predugovor od 05.07.2004. godine sadrži bitne elemente ugovora o kupoprodaji, zaključen je u pismenoj formi, cena je isplaćena i stan predat u državinu. Pravni posao kupoprodaje stana je u celosti ispunjen, pa činjenica da predugovor nije overen ne znači da državina nije zakonita. Tužilac je isplatio cenu, stan mu je predat u državinu odmah po izgradnji, davao je stan u zakup i plaćao komunalne troškove zbog čega nije imao razloga da sumnja da stan nije u njegovom vlasništvu. Stoga je tužilac savesni držalac predmetnog stana počev od 2005. godine sve do pokretanja izvršnog postupka 15.04.2016. godine. Imajući u vidu navedeno tužilac je protekom roka od 10 godina, po pravnom osnovu održaja iz člana 28. stava 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekao pravo svojine na predmetnom stanu pre pokretanja izvršnog postupka što izvršenje čini nedopuštenim. Tuženi VV ne može se smatrati savesnim jer je u svojstvu prodavca potpisao pomenuti predugovor od 05.07.2004. godine, a pri tome je i potpisnik ugovora o razvrgnuću imovinske zajednice suinvestitora od 30.06.2011. godine među kojima je bio i tužilac. Pravni stav zauzet u odluci Ustavnog suda Už 8378/16 od 21.06.2018. godine zasnovan je na drugačijem činjeničnom stanju zbog čega savesnost kupca u navedenoj odluci nije od značaja za presuđenje, dok u ovom predmetu savesnost tužioca jeste od značaja jer je kao savesni držalac predmetnog stana stekao pravo svojine održajem, a ne na osnovu ugovora o kuporodaji. Stoga se ne može smatrati da je odlučivanje nižestepenih sudova u ovom predmetu suprotno dosadašnjoj sudskoj praksi. O tužiočevom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužba za utvrđenje podneta je 18.08.2017. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 07.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 4.241.655,00 dinara što je protivvrednost iznosa od 35.584,00 evra na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
