U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat u ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu i BB iz ..., čiji je punomoćnik Vojin Šuša, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 4372/19 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 4372/19 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi broj P 699/18 od 10.09.2019. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju da mu naknadi štetu i to za vrednost srušenog objekta broj 4 iznos od 1.024.272,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, za vrednost srušenog objekta broj 5 iznos od 339.071,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, na ime zakupnine objekta broj 4 po 50 evra mesečno za period od 20.04.2015. godine pa do 28.02.2017. godine (22 meseca) u iznosu od 1.100 evra, za zakupninu objekta broj 5 po 20 evra mesečno za period od 20.04.2015. godine pa do 28.02.2017. godine (22 meseca), što iznosi 440 evra, za zakupninu objekta broj 6 po 150 evra mesečno za period od 20.04.2015. godine do 28.02.2017. godine (22 meseca), što iznosi 2.860 evra, sve iznose sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Drugim stavom izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan drugotuženi BB da tužiocu isplati iznos od 357.435,00 dinara na ime vrednosti srušenog objekta broj 4, iznos od 169.535,73 dinara na ime vrednosti objekta broj 5 sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude pa do isplate, dok je odbijen kao neosnovan u delu preko dosuđenih 357.435,00 dinara do traženih 1.024.272,00 dinara na ime vrednosti srušenog objekta broj 4, odnosno za iznos od 666.837,00 dinara; preko dosuđenih 169.535,73 dinara do traženih 339.071,46 dinara na ime vrednosti objekta broj 5, odnosno za iznos od 169.535,73 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude pa do isplate, kao i celokupan traženi iznos za zakupnine objekata broj 4, 5 i 6. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi BB da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 109.482,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Četvrtim stavom izreke je obavezan tužilac da prvotuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, a odbijen je zahtev tužioca za oslobođenje od plaćanja troškova parničnog postupka – sudskih taksi kao neosnovan.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 4372/19 od 16.01.2020. godine, žalbu tuženog BB odbio, dok je žalbu tužioca delimično usvojio, pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi u pobijanom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je: 1) obavezao tuženog BB da solidarno sa tuženom Republikom Srbijom tužiocu pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 357.435,00 dinara na ime vrednosti srušenog objekta broj 4, isplati još 357.435,00 dinara (ukupno 714.870,00 dinara), te pored dosuđenog iznosa od 169.535,73 dinara na ime vrednosti objekta broj 5, još i iznos od 76.104,27 dinara (ukupno 245.640,00 dinara), sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2019. godine kao dana prvostepenog presuđenja do isplate i da pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 109.482,34 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka isplati još 102.750,36 dinara (ukupno 212.232,70 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti prvostepene presude do isplate; 2) obavezao tuženu Republiku Srbiju da solidarno sa tuženim BB tužiocu isplati iznos od 714.870,00 dinara na ime vrednosti srušenog objekta broj 4 i iznos od 245.640,00 dinara na ime vrednosti objekta broj 5, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.09.2019. godine kao dana donošenja prvostepene presude pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 212.232,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate. U preostalom delu žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem i pobijanom, a nepreinačenom odbijajućem delu je potvrđena. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 46.142,70 dinara, dok je tužena Republika Srbija obavezana da samostalno naknadi troškove navedenog iznosa do iznosa od 103.310,20 dinara – iznos od 54.167,50 dinara. Odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužena Republika Srbija je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, kao izuzetnu na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/2018, 18/2020), pa je ocenio da revizija tužene Republike Srbije dozvoljena kao redovna, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju izvršni poverilac „Erurobank“ A.D. Beograd je 14.05.2013. godine, podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – založne izjave, protiv izvršnog dužnika VV i ovde tužioca AA. Založnom izjavom overenom kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici od 11.05.2011. godine je uspostavljena hipoteka u korist izvršnog poverioca radi obezbeđenja potraživanja po osnovu ugovora o kreditu, a predmet zaloge je bila porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, sagrađena na katastarskoj parceli broj ... u ulici ... broj ..., upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... . Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je 15.05.2013. godine odredio predloženo izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti i namirenjem poverioca. Prigovor dužnika je odbačen kao nepotpun. Javna prodaja nepokretnosti nije uspela, te je izvršni sud odredio da se prodaja nepokretnosti izvrši neposrednom pogodbom, pa je tuženi BB kao kupac 19.03.2015. godine zaključio ugovor o neposrednoj pogodbi sa sudskim izvršiteljem Nenadom Kostićem kao prodavcem u ime i za račun izvršnih dužnika. Predmet kupoprodaje su bile nepokretnosti upisane u prepis lista nepokretnosti broj ... KO ..., i to porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, Pr +Sp, sagrađena na katastarskoj parceli ..., koje su bile predmet prodaje u izvršnom postupku, a cena je utvrđena u iznosu od 14.000 evra. Tuženi BB je pre potpisivanja ugovora pročitao ugovor, te je znao da se na parceli nalaze neki objekti pored glavnog objekta. Oko kupovine je bio angažovan i njegov otac koji je građevinac po struci, ali se tuženi BB legitimisao kao kupac i on je zaključio ugovor sa sudskim izvršiteljem. Nakon što je BB položio kupoprodajnu cenu, 20.03.2015. godine je donet zaključak u izvršnom postupku kojim je predata nepokretnost BB kao kupcu, a dužnicima je naloženo da se po prijemu zaključka odmah isele i da se briše njihovo pravo svojine na opisanoj nepokretnosti. Postupak izvršenja je zaključen rešenjem od 06.04.2015. godine, RGZ SKN Stara Pazova je 15.04.2015. godine donela rešenje kojim se dozvoljava upis prava korišćenja na celoj katastarskoj parceli broj ... i upis prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1, površine 123 m2 izgrađenoj na toj parceli, te brisanje tereta na označenim nepokretnostima. Dužnici nisu želeli dobrovoljno da se isele, te je zaključkom od 08.04.2015. godine zakazano njihovo prinudno iseljenje za 20.04.2015. godine. Izvršitelji potpomognuti policijskim službenicima su ušli u sve objekte na parceli br. ... i tada su dužnici pristali da izađu mirno iz svih objekata, pa i objekta broj 4, 5 i 6 koji nisu bili predmet izvršenja, predali su ključ od ulazne kapije kupcu i time predali celu parcelu sa svim objektima, te je BB uveden od strane sudskih izvršitelja u posed cele parcele i svih objekata. Nakon mesec dana po uvođenju u posed tuženi BB je srušio garažu – započetu garsonjeru – objekat broj 4, a nakon donošenja privremene mere, a pre prijema rešenja o određivanju privremene mere, je delimično srušio svinjce, šupe i pušnicu, što je bio objekat broj 5, dok objekat broj 6 nije srušio, jer je tada već primio rešenje o određivanju privremene mere.

Tužilac je istog dana kada je sprovedena predaja poseda nepokretnosti (20.04.2015. godine) podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti prvostepenom sudu jer pomoćne zgrade broj 4, 5 i 6 nisu bile predmet založne izjave, te nisu trebale da budu dodeljene kupcu, tuženom BB, a uz zahtev je dostavio i prepis lista nepokretnosti broj ... iz kojeg je proizilazi da je tužilac vlasnik objekata 4, 5 i 6. Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi od 11.06.2015. godine je odbijen zahtev za otklanjanje nepravilnosti, te je tužilac izjavio žalbu, tako da je tek rešenjem Ipv veća od 09.06.2016. godine, usvojen njegov zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Naloženo je da se nepravilnosti otklone tako što će izvršitelj izlaskom na lice mesta utvrditi da li postoje pomoćni objekti 4, 5 i 6, te ako postoje da izvršne dužnike uvede u posed tih objekata. To rešenje je tuženi BB primio 10.06.2016. godine. Izlaskom sudskih izvršitelja na lice mesta 28.02.2017. godine je utvrđeno da je objekat broj 4 srušen, da je objekat broj 5 delimično srušen i da se ne može tužiocu predati u posed, dok je objekat broj 6, kao postojeći objekat predat u posed tužiocu.

Tužilac je u međuvremenu 20.07.2015. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Staroj Pazovi, protiv tuženog BB, radi predaje poseda nepokretnosti: pomoćne zgrade 4, 5 i 6, sve sagrađene na katastrskoj parceli ..., upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., te je u toj parnici doneta i privremena mera zabranom rušenja objekata. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu presudom od 8.12.2016. godine preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiocu preda u posed pomoćnu zgradu broj 5 i zgradu broj 6, te primerak ključeva od kapije koja predstavlja ulaz na parcelu na kojoj su objekti sagrađeni. Protiv te presude tuženi BB je izjavio reviziju koja je odbijena presudom Vrhovnog kasacionog suda broj Rev 321/17 od 28.06.2018. godine.

Objekat broj 4 je upisan kao garaža, površine 3,90 h 7 metara, a dograđeni deo u gabaritu iznosio 3,90 h 2,40 metara. Bilo je započeto preuređivanje u garsonjeru, ali nije bilo završeno, ni uslovno za život. Tržišna vrednost ovog objekta – garaže u zoni stanovanja za datu površinu iznosi 714.870,00 dinara. Objekat broj 5 je imao površinu 57 m2, a u prirodi su to bile dve šupe, dva svinjca i jedna pušnica i njegova tržišna vrednost je iznosila 339.071,46 dinara. Kako je BB delimično srušio ovaj objekat, cena njegove popravke iznosi 245.640,60 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud zaključio da postoji odgovornost tužene Republike Srbije za štetu koju je prouzrokovao njen organ na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i na osnovu člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije. Utvrđena je i odgovornost tuženog BB i on je obavezan na solidarnu isplatu dosuđenih iznosa sa tuženom Republikom Srbije, ali nije izjavio reviziju pa se njegova odgovornost ne preispituje u revizijskom postupku.

U konkretnom slučaju sudski izvršitelji su uprkos tome što je ugovorom o neposredoj pogodbi (19.03.2015. godine) sa tuženim BB, koji je pravo svojine stekao samo na zgradi broj 1, sagrađenoj na katastarskoj parceli ..., te pravo korišćenja na navedenoj parceli (koja mu je dodeljena i predata zaključkom od 20.03.2015. godine), tuženog BB uveli u posed i objekata označenim pod brojevima 4, 5 i 6 (vlasništvo tužioca) na kojima nije bila konstituisana hipoteka, niti su ti objekti bili predmet izvršnog postupka, pa ih ni tuženi BB nije mogao steći kao kupac u izvršnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i to da je tužilac pokušao da propust prvostepenog suda otkloni podnošenjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti istoga dana kada je došlo do iseljenja dužnika iz spornih nepokretnosti, ali je prvostepeni sud njegov zahtev odbio, da bi tek u drugostepenom postupku po nalogu Ipv veća naloženo ispravljanje nepravilnosti. Prema tome, organi tuženog su pogrešnim postupanjem i predajom poseda nepokretnosti koje nisu bile predmet hipotekarne izjave niti predmet prinudnog izvršenja prouzrokovali da dođe do štete tužioca, ne samo u tome što oni objekat nisu koristili u periodu od 20.04.2015. godine do 28.02.2017. godine, nego i u tome, što je tuženi BB srušio objekat broj 4 i delimično srušio objekat broj 5 (zbog čega je obavezan na solidarnu isplatu). Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena vrednost srušenog objekta broj 4, i vrednost potrebne popravke za objekat broj 5. To su iznosi koji su dosuđeni drugostepenom presudom i tužena neosnovano pobija pravilnost presuđenja i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Neosnovano revident navodi da je tužilac doprineo nastanku spornog štetnog događaja. Njegovu odgovornost vidi u tome što je tužilac dao založnu izjavu, što nije vratio kredit i što je zbog toga došlo do pokretanja izvršnog postupka. Tužilac kao izvršni dužnik trpi posledice svojih propusta jer mu je prodata kuća, ali predmet ovog tužbenog zahteva je pogrešno postupanje u odnosu na objekte i deo zemljišta koji nisu bile predmet ni založne izjave, ni rešenja o izvršenju, a predate su u posed ovde tuženom BB kao kupcu, a tužilac i drugi dužnik su iseljeni prinudnim putem. Pogrešno revident nalazi da činjenica što pomoćne zgrade borj 4, 5 i 6 nisu bile predmet založne izjave ne utiče na nepravilan rad suda i da pomoćni objekti uvek prate sudbinu glavnog objekta i da su kao takvi u funkciji glavog objekta. Ovo zato što je tužilac dokazo u ovoj parnici da je on vlasnik spornih objekata sa upisanim pravom svojine i državine kod RGZ SKN Stara Pazova. Takođe je i ranijom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi naloženo tuženom BB da tužiocu u posed preda neporušene objekte 5 i 6. Revident neosnovano navodi da je izvršni poverilac „Eurobank“ A.D. Beograd napravila propust time što prilikom ustanovljavanja založne izjave nije označio sve nepokretnosti na parceli broj ... uisane u list broj ... KO ... . Kakva je bila volja izvršnog poverioca i davalaca hipotekarne izjave nije predmet ove parnice, a pretpostavka je da je njihova volja iskazana u založnoj izjavi. Međutim, predmet prinudnog izvršenja je bilo upravo ono što je i sadržano u založnoj izjavi, ali su sudski izvršitelji prekoračili zahtev poverioca i predali u posed kupcu (tuženom BB) više od onog što je bilo predmet izvršenja, a što je dovelo do štetnih posledica po tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić