.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26197/2023
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Vujinović, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1211/23 od 01.06.2023. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1211/23 od 01.06.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1211/23 od 01.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 271/22 (18) od 03.03.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da mu na ime duga isplati iznos od 9.000 evra sa kamatom prema članu 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, u dinarskoj protivvrednosti, od 25.11.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom II izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca protiv tužene za isplatu zatezne kamate na iznos od 9.000 evra od 01.01.2010. godine do 25.11.2018. godine kao dana podnošenja tužbe, kao neosnovan. Stavom III izreke, tužena je obavezana da plati troškove postupka tužiocu u iznosu od 237.258,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 1211/23 od 01.06.2023. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu P 271/22 (18) od 03.03.2023. godine u stavovima I i III izreke. Stavom II izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze iz ugovora o zajmu zaključenog između parničnih stranaka, a odluka o usvajanju tužbenog zahteva tužioca doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje da tužena tužiocu nije vratila preostali dug od 9.000 evra. Navodima revizije tužene ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, niti se posebna revizija može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Ukazivanje tužene na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac je podneo 25.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost 9.000 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na novčana potraživanja u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
