Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi Grad Pančevo je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, 09.06.1986. godine pred sudijom Opštinskog suda u Pančevu overen je ugovor o doživotnom izdržavanju, pod brojem R 526/86, koji je zaključen između sada pok. VV, bivše iz ..., kao primaoca izdržavanja i majke tužilje, sada pok. BB, rođene BB1, kao davaoca izdržavanja, kojim primalac izdržavanja za pruženu uslugu izdržavanja, na način bliže regulisan ugovorom, davaocu izdržavanja iza svoje smrti ostavlja u isključivu svojinu nepokretnosti upisane u ZKUL ... i ..., KO ... i to kuću sazidanu na parceli top.br. ... sa pravom korišćenja parcele top.br. ..., dvorište i vrt u selu od 11,19 ari. Primalac izdržavanja, VV, preminula je …1988. godine, a pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Pančevu O 414/89 od 24.07.1989. godine, utvrđeno je da njenu zaostavštinu čine nepokretnosti koje su bile i predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, upisane u ZKUL ... i ..., KO ..., i koje su dodeljene tada Opštini Pančevo, kao univerzalnom sukcesoru. Rešenjem Opštinskog suda u Pančevu Dn 1960/91 od 12.07.1991. godine, na navedenim nepokretnostima dozvoljen je upis prava korišćenja i prava vlasništva u korist Opštine Pančevo. Majka tužilje, BB, preminula je …2009. godine.

Na osnovu zapisnika o glavnoj raspravi od 16.06.1987. godine, u predmetu P 1560/86, izveštaja lekara specijaliste od 03.09.1987. godine i uputa za stacionarno lečenje VV u bolnicu u ..., od 04.09.1987. godine, prvostepeni sud zaključuje da je primalac izdržavanja, VV, bila narušenog zdravstvenog stanja, dezorijentisana u prostoru i vremenu i sklerotična, čime su se stekli uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju, zbog čega ni imovina koja je bila predmet ugovora, posle smrti primaoca izdržavanja, nije mogla preći na davaoca izdržavanja, primenom člana 194. Zakona o nasleđivanju, pa je iz ovih razloga odbio tužbeni i usvojio protivtužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku i odbio protivtužbeni zahtev Grada Pančeva, za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je overen pred sudijom Opštinskog suda u Pančevu 09.06.1986. godine, zaključen između sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja i sada pok. BB, kao davaoca izdržavanja, a usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je sada pok. BB, na osnovu navedenog ugovora postala vlasnik odnosno korisnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora.

Svaki ugovor zaključen je kada se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima ugovora (član 26. ZOO), što kod ugovora o doživotnom izdržavanju podrazumeva vrstu i način izvršenja obaveze izdržavanja primaoca izdržavanja i prenos svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima ili prenos drugih prava na davaoca izdržavanja, nakon smrti primaoca (član 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju - „Sl. glasnik RS“ broj 46/95, koji je u spornom periodu bio na snazi). Da bi se postigla saglasnost o bitnim elementima ugovora, izjava volja ugovornih strana mora biti slobodna i ozbiljna (član 28. stav 2. ZOO), a da bi neko lice slobodno izrazilo svoju volju, pored izostanka mana volje (zabluda, prinuda, pretnja i prevara), mora biti i sposobno za rasuđivanje, odnosno mora biti svesno radnji koje preduzima i posledica radnji preuzetih ugovorom. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju ne vrši se samo overa potpisa ugovornih strana, već se ova vrsta ugovora overava pred sudijom, što je u konkretnom slučaju i učinjeno. Uloga sudije prilikom overe je da pored utvrđivanja identiteta ugovornih strana, iste upozori i na pravne posledice zaključenja ovog ugovora, ali i da proveri da li su shvatile značaj, sadržaj i posledice ugovora, a ugovorne strane to mogu (shvatiti), samo ako su sposobne za rasuđivanje. Iz navedenog proizilazi, kako to osnovano zaključuje i drugostepeni sud, da se za ocenu punovažnosti ugovora - sposobnost za rasuđivanje bilo koje ugovorne strane može i mora ceniti samo u momentu zaključenja ugovora.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nalazi da je ugovor ništav jer primalac izdržavanja, VV, nije bila sposobna za rasuđivanje. Ovakav zaključak izvodi na osnovu izveštaja lekara i uputa za njeno stacionarno lečenje u ..., od 03.09. i 04.09.1987. godine, kao i zapisnika u drugom sudskom postupku, od 16.06.1987. godine, kojim je konstatovano da se odustaje od saslušanja VV, jer nije orijentisana u prostoru i vremenu. Međutim, kako su navedeni događaji datirani više od godinu dana nakon zaključenja predmetnog ugovora, to drugostepeni sud pravilno nalazi da se radi o posrednom zaključivanju o nesposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje, te da je stručno mišljenje lekara specijalista jedini validan dokaz na osnovu koga bi sud mogao pouzdano utvrditi njenu sposobnost ili nesposobnost za rasuđivanje i to samo u momentu ili u vreme zaključenja ugovora. Kako tuženi takav dokaz nije pružio sudu, niti predložio izvođenje dokaza kojim bi se ova činjenica utvrdila na siguran i pouzdan način, to drugostepeni sud, pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja, nalazi da tuženi Grad Pančevo nije dokazao da je zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, iz razloga nesposobnosti za rasuđivanje primaoca izdržavanja.

Pravilno drugostepeni sud nalazi da nisu bili ispunjeni ni uslovi iz člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju, za poništitaj ugovor o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka aleatornosti, bez obzira na godine starosti primaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora (82 godine), s obzirom da ishod eventualno narušenog zdravstvenog stanja i period života koji je preostao primaocu izdržavanja, ni za jednu ugovornu stranu nije bio izvestan, niti im je mogao biti poznat, pri čemu posebno treba imati u vidu i da je od momenta zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja protekao period od dve godine. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da je neosnovan protivtužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju i zbog nedostatka aleatornosti.

Imovina kojom neko lice raspolaže ugovorom o doživotnom izdržavanju, u momentu njegove smrti ne predstavlja njegovu zaostavštinu, u smislu člana 1. stav 2. Zakona o nasleđivanju, niti se to može utvrditi u ostavinskom postupku bez prethodnog poništaja ili raskida tog ugovora. Tačno je da primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, ali ona prelazi na davaoca izdržavanja posle smrti primaoca izdržavanja po samom ugovoru i u skladu sa odredbom člana 194. stav 1. Zakona. Imajući ovo u vidu, kao i da je napred utvrđeno da ne stoje razlozi za utvrđenje ništavosti ili poništaj predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, to on i dalje proizvodi dejstvo, kao pravno valjan pravni posao i kao takav predstavlja osnov davaocu izdržavanja za sticanje prava na imovini koja je bila predmet ugovora.

Tačni su navodi revizije da se svojina na nepokretnosti stiče upisom u zemljišne ili druge javne knjige. Međutim, samo činjenica da Grad Pančevo jeste u zemljišnim knjigama upisan kao nosilac prava svojine i prava korišćenja na spornoj imovini, a koja mu je dodeljena, na osnovu ostavinskog rešenja, kao univerzalnom sukcesoru na zaostavštini VV, iako ta imovina u momentu njene smrti više nije predstavljala njenu zaostavštinu, jer je za života njome raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju (koji ugovor pre ostavinskog postupka nije ni poništen ni raskinut), ne može predstavljati razlog na osnovu koga bi se davaocu izdržavanja uskratilo pravo koje je stekao ispunjenjem svoje ugovorne obaveze preuzete ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Na ovaj način, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je majka tužilje, sada pok. BB, postala vlasnik kuće sazidane na parceli top.br. ... sa pravom korišćenja parcele top.br. ..., dvorište i vrt u selu od 11,19 ari, upisanih u ZKUL ... i ..., KO ..., na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je u svojstvu davaoca izdržavanja, zaključila sa primaocem izdržavanja, sada pok. VV, koji je overen od strane sudije Opštinskog suda u Pančevu, 09.06.1986.godine pod brojem R 526/86.

Revizijom se ističe i da je pobijana odluka nezakonita, jer drugostepeni sud nije odlučio o tužbenom zahtevu u celosti, jer je propustio da odluči o delu kojim je tužilja tražila da utvrdi da su tuženi dužni trpeti da se BB, na osnovu ove presude upiše kao isključivi vlasnik - korisnik predmetnih nepokretnosti. Međutim, pored činjenice da tuženi Grad Pančevo nema pravni interes da osporava pobijanu presudu u delu kojim nije odlučeno o tužbenom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovaj propust suda bez uticaja na njenu zakonitost, s obzirom da pravnosnažna sudska odluka predstavlja izvršnu ispravu i kao takva, po samom zakonu, predstavlja osnov za uknjižbu odlukom utvrđenog prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić