Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Miloš Kukureković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradska toplana Niš, radi utvrđenja, vrednost spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 304/19 od 08.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 304/19 od 08.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 12125/15 od 01.03.2018. godine u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ugovor o isporuci toplotne energije preko sistema daljinskog centralnog grejanja u stanu u ... broj ... u ulici ... ..., zaključen između tužioca i tuženog dana 31.07.2015. godine raskinut. U stavu drugom odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca da se raskine ugovor o isporuci toplotne energije preko sistema daljinskog centralnog grejanja u stanu u ... broj ... u ulici ... ... zaključen između tužioca i tuženog. U stavu trećem odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da izvrši isključenje objekta – stan u ... broj ... u ulici ... ... zavrtanjem dovodnih i odvodnih ventila, presecanjem i demontiranjem cevi ka stanu korisnika. U stavu četvrtom odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 304/19 od 08.10.2020. godine u stavu prvom izreke odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 12125/15 od 01.03.2018. godine. U stavu drugom odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa predlogom da se o istoj odluči kao o posebnoj reviziji, u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost odlučivanja o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, sa izmenama) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je raskinut ugovor o isporuci toplotne energije preko sistema daljinskog centralnog grejanja u stanu tužioca, zaključen između tužioca i tuženog, kao i eventualni tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da izvrši isključenje objekta – stana tužioca iz sistema daljinskog centralnog grejanja. Prema razlozima drugostepenog suda, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za isključenje stana tužioca iz sistema centralnog grejanja iz razloga što za predmetni objekat (stan tužioca) nije bilo izdato rešenje o odobrenju za priključenje i nije postojala pisana saglasnost svih vlasnika objekta za koji je podnet zahtev za isključenje. Drugostepeni sud nalazi da vlasnik posebnog dela zgrade (stana) ima pravo da otkaže ugovor o snabdevanju toplotnom energijom i da zahteva isključenje sa sistema ukoliko postoje tehničke mogućnosti za isključenje i pod uslovima propisanim Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, dok promena cene komunalne usluge ne može predstavljati promenjenu okolnost na osnovu koje se može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Imajući u vidu tako iznete razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Komunalne usluge su usluge od opšteg interesa. Pružanje tih usluga i plaćanje istih regulisani su posebnim propisima pa se ne može primeniti Zakon o obligacionim odnosima. Vlasnik posebnog dela zgrade (stana) ima pravo da raskine ugovor o isporuci toplotne energije, ali samo pod uslovima predviđenim odlukom nadležne jedinice lokalne samouprave. Odluka kao podzakonski akt važi i proizvodi pravno dejstvo, a ukoliko ista nije u saglasnosti sa zakonom kao opštim pravnim aktom, ocena njene zakonitosti može se tražiti u postupku pred Ustavnim sudom. Dati razlozi drugostepenog suda nisu u suprotnosti sa pravnim shvatanjem građanskih odeljenja, odeljenja za radne sporove i odeljenja sudske praske apelacionih sudova Republike Srbije sa sudijama Vrhovnog kasacionog suda, od 19.06.2015. godine, koje predviđa da postoji mogućnost da vlasnik posebnog dela zgrade otkaže ugovor o prodaji toplotne energije, ukoliko postoje tehničke mogućnosti za isključenje, odnosno pod uslovima propisanim odlukom nadležnog organa lokalne samouprave. Drugostepena odluka koju revident pobija nije u suprotnosti ni sa sudskim odlukama koje prilaže uz reviziju, u kojima je usvojen tužbeni zahtev za isključenje, ali pri prethodnom utvrđenju da su bili ispunjeni uslovi za isključenje. Shodno tome, mogućnost isključenja nesporno postoji, ali moraju biti ispunjeni uslovi koje predviđa odluka nadležnog organa lokalne samouprave i to u vreme kada se zahteva isključenje.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da ista nije dozvoljena.

Članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija. Sporovi male vrednosti definisani su u odredbi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, shodno kojoj je spor male vrednosti spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmetnog spora na dan podnošenja tužbe dana 18.08.2015. godine iznosila je 10.000,00 dinara, pa je izvesno da ista nije prelazila dinarsku protivvrednost 3.000 evra, te da predmetni spor predstavlja spor male vrednosti.

Kako revizija protiv odluke donete u sporu male vrednosti nije dozvoljena shodno izričitoj zakonskoj odredbi, to je revizija tužioca odbačena kao nedozvoljena.

Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić