U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno na održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, iza smrti pok. GG, majke parničnih stranaka, pokrenut je ostavinski postupak koji je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Nišu od 08.11.2016. godine, i nasledni učesnici upućeni su na parnicu protiv ovde tuženih radi dokazivanja da je bez pravne važnosti zaveštanje ostavilje sačinjeno 04.10.2007. godine i proglašeno pred sudom 30.08.2016. godine. Predmetnim zaveštanjem, sačinjenim pred dva svedoka, navedena je imovina koju zaveštalac ostavlja tuženima, kao i vanknjižni objekat na kome ostavilja priznaje tuženom VV pravo svojine, a navedeno je da zaveštalac daje navedenu imovinu pod uslovom da je tuženi čuvaju, neguju, hrane i leče, a kada bude umrla da je sahrane po važećim običajima. Ispod teksta zaveštanja u donjem levom uglu su potpisi svedoka, a u desnom uglu namenjenom za potpis zaveštaoca stavljen je otisak prsta. U gornjem levom uglu iznad teksta zaveštanja postoji faksimil advokata Dragana Markovića.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno predmetno zaveštanje.

Članom 85. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Prema članu 164. stav 1. tog zakona, zaveštanje je rušljivo, između ostalog, ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Iz navedenih odredaba i utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost predmetnog zaveštanja, jer iz izvedenih dokaza proizilazi da je ostavilja bila nepismena, te da zaveštanje nije mogla da pročita pred svedocima i potvrdi da ono predstavlja njenu volju, i nije mogla da ga potpiše, već je ostavila otisak prsta. Zato je predmetno zaveštanje pravilno poništeno.

Revizijskim navodima se neosnovano ukazuje da se podnetom tužbom tražilo utvrđenje apsolutne ništavosti zaveštanja, te da iz tog razloga drugostepeni sud nije mogao doneti odluku kojom se poništava sporno zaveštanje. Međutim, prema članu 192. stav 4. ZPP, sud će da postupi po tužbi i ako tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov sud nije vezan za njega. Takođe, članom 200. stav 3. ZPP propisano je, između ostalog, da tužba nije preinačena ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić