Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zakupac i tuženi kao zakupodavac su od 1998. godine više puta zaključivali ugovore o zakupu lokacije na pijaci u ..., a poslednji ugovor je zaključen 01.08.2015. godine, kojim je tuženi dao u zakup tužiocu lokaciju na toj pijaci, s`tim što će zakupni odnos po tom ugovoru trajati do 31.08.2015. godine. Ugovoren je i otkazni rok od 15 dana koji se suprotnoj strani daje od prvog do petnaestog u mesecu, i da je nakon raskida ugovora zakupoprimac dužan da se iz objekta iseli u roku od 15 dana, a ukoliko to ne učini, zakupodavac će to izvršiti na račun zakupoprimca. Opštinsko veće Opštine Bačka Palanka je na sednici od 03.07.2015. godine donelo rešenje o davanju saglasnosti na elaborat o uređenju mešovite pijace u ..., a ovo rešenje je objavljeno u Službenom listu opštine od 05.08.2015. godine. Obaveštenjem tuženog od 14.09.2015. godine, koje je tužilac primio 21.09.2015. godine, tužilac je pozvan da do 27.09.2015. godine, koji dan je padao u nedelju, ukloni svoj montažni objekat, iz razloga što će se deo pijace u kome se objekat nalazi renovirati postavljanjem novih montažnih objekata, nakon čega će sa njim biti zaključen novi ugovor o zakupu. Vlasnici svih ostalih lokala na pijaci su samostalno uklonili svoje objekte, osim tužioca koji lokal nije uklonio do 27.09.2015. godine. Tužilac je nakon isteka poslednjeg ugovora o zakupu nastavio da koristi zakupljenu lokaciju, a rušenje njegovog lokala tuženi je izvršio dana 27.09.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom drugostepenom presudom je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete nastale usled rušenja montažnog objekta. Po oceni drugostepenog suda, s`obzirom da je tuženi uputio dopis tužiocu o datumu do koga je dužan da ukloni svoj objekat na pijaci, postojala je obaveza tužioca da do tog datuma ukloni svoj objekat, kao što su to učinili i ostali vlasnici susednih objekata. Nije od značaja ni momenat rušenja objekta odnosno da li se to desilo u nedelju ili sledećeg prvog radnog dana, s`obzirom da tužilac nije dokazao osnov za sporno potraživanje, jer bi objekat neminovno morao biti srušen saglasno rešenju Opštine Bačka Palanka o davanju saglasnosti na elaborat o uređenju pijace. Tražeći od tužioca da ukloni montažni objekat, tuženi se protivio daljem korišćenju zakupljene lokacije, pa se ne može smatrati ni da je ugovor o zakupu prećutno produžen time što je tužilac nastavio da koristi zakupljenu lokaciju nakon roka na koji je ugovor zaključen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Naime, tuženi je pristupio rušenju montažnog objekta tužioca bez donošenja konkretne odluke nadležnog organa za uklanjanje ovog objekta, a elaborat o uređenju pijace i obaveštenje tuženog o obavezi uklanjanja objekta ne mogu se smatrati odlukama nadležnih organa o uklanjanju objekta. Ovo naročito što je u vreme uklanjanja objekta zakup i dalje trajao, u smislu člna 596. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, koji propisuje da kada po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen novi ugovor o zakupu neodređenog trajanja pod istim uslovima kao i prethodni. S`obzirom da je prethodni ugovor o zakupu istekao 31.08.2015. godine i da je nakon isteka ugovora tužilac nastavio da koristi zakupljenu lokaciju, čemu se tuženi nije protivio, ima se smatrati da je zaključen novi ugovor o zakupu neodređenog trajanja, u skladu sa navedenom zakonskom odredbom. I u situaciji da se obaveštenje tuženog od 14.09.2015. godine, koje je tužilac primio 21.09.2015. godine, smatra otkazom ugovora o zakupu, nije ispoštovan rok koji je tužiocu ostavljen za iseljenje i uklanjanje objekta.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, nezavisno od napred navedenog, tuženi u konkretnom slučaju postupao protivpravno, jer je bez odluke nadležnog organa (upravnog ili sudskog), pristupio rušenju tužiočevog objekta. Iz navedenog proizilazi da je tuženi tužiocu na navedeni način prouzrokovao materijalnu štetu, pa je u obavezi da mu ovu štetu nadoknadi, u smislu čl. 154. i 185. stav 3. ZOO, pri čemu je visina štete pravilno utvrđena prema nalazu i mišljenju veštaka, u skladu sa članom 189. ZOO.

S`obzirom na navedeno, pobijana drugostepena presuda je preinačena i potvrđena prvostepena presuda, i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, jer nije uspeo usporu.

Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u visini troškova sastava revizije, prema važećoj Advokatskoj tarifi, u skladu sa članom 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić