.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2637/2024
11.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Cetković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Petronije Paunović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1410/23 od 25.10.2023. godine, u sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1410/23 od 25.10.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1410/23 od 25.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1410/23 od 25.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P 868/15 od 07.02.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između VV i GG, oboje iz ..., kao primalaca izdržavanja i tuženog, kao davaoca izdržavanja, overen pred Osnovnim sudom u Lebanu R3 146/14 dana 05.03.2014. godine, te da ne proizvodi pravno dejstvo u članu III, koji obuhvata nepokretnu imovinu i to kp. br. .. u KO ..., na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada približnih dimenzija 9,5h4,20m, sa dva odeljenja – sobe i kuhinje, da napred navedena imovina predstavlja imovinu tužioca, te tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 31.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudim odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Ugovora o doživotnom izdržavanju, koji su sa tuženim, rođenim bratom tužioca zaključili zajednički roditelji, kao primaoci izdržavanja, u delu čiji predmet je stara kuća. Odluka je zasnovana na utvrđenju da ova kuća nije bila predmet ranijeg besteretnog raspolaganja roditelja u korist tužioca ugovorom zaključenim 02.06.2003. godine. Naime, tom prilikom tužiocu su roditelji poklonili novu kuću sazidanu na istoj katastarskoj parceli, na kojoj prema stanju javne evidencije nije istaknuta ni jedna od ovih kuća. Parcela je nakon smrti roditelja suvlasništvo parničnih stranaka na ravne delove.
Institut posebne revizije rezervisan je za pitanja primene materijalnog prava, a revizijom tužilac pobija pravilnost utvrđenja činjenica na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda. Pošto uz reviziju nisu dostavljene presude kao dokaz postojanja različite sudske prakse u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, niti postoje druga pitanja zbog kojih bi bilo opravdano odlučiti o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 24.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora prema označenju u tužbi (član 33. stav 2. ZPP) utvrđena je na 10.000,00 dinara i ne prelazi navedeni zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.
Iz navedenih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
