Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Petrović i Snežana Cemović, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2749/19 od 13.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2749/19 od 13.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2749/19 od 13.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 724/17 od 15.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati, i to za 2012. godinu iznos od 805.338,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2013. godine, do isplate, za 2013. godinu iznos od 848.141,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2014. godine, do isplate, za 2014. godinu iznos od 927.442,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2015. godine, do isplate, za 2015. godinu iznos od 1.014.158,982 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2016. godine, do isplate, za 2016. godinu iznos od 1.108.982,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2017. godine, do isplate. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2749/19 od 13.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa, a tužbeni zahtev je odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, jer tužilac u ovom slučaju nije dokazao uzročno-posledičnu vezu između radnji tužene i nastale štete, koja bi vodila odgovornosti tužene i njenoj obavezi da nastalu štetu nadoknadi u smislu odredbe člana 172., a u vezi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima. Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 07.06.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora je označen iznos od 3.500.000,00 dinara. Podneskom od 07.02.2019. godine, tužilac je preinačio tužbu i pobijana vrednost predmeta spora je iznos od 4.704.064,57 dinara (38.523,92 evra).

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić