Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5354/17 od 04.06.2018. godine, po održanoj glavnoj raspravi, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke i odbijajućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog, u stavu drugom, preostalom delu stava trećeg i stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je on isključivi vlasnik nepokretnosti i to porodične stambene zgrade površine 189 m2, bliže opisane u izreci i suvlasnik sa ½ suvlasničkog udela pomoćne kuće površine 24 m2, bliže opisane u izreci, te da mu dozvoli uknjižbu prava svojine. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz kuće bliže opisane u izreci. Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi- protivtužilac suvlasnik sa udelom od ½ na pomoćnoj kući površine 24 m2 koja se nalazi na kat. parceli broj .../... KO ... kao i suvlasnik sa ½ suvlasničkog dela na kat. parceli .../... površine 9,36 ari KO ... i da mu tužilac dozvoli uknjižbu prava suvlasničkog udela. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove spora. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je lično podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijenu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 3. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija se primenom člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Neosnovani su revizijski navodi o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. tačka 4. ZPP učinjene u drugostepenom postupku, jer je pravilan zaključak drugostepenog suda da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo i da su zato ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 12.02.1988. godine, tužilac je kao kupac sa VV, kao prodavacem zaključio Ugovor o kupoprodaji nekretnina - katastarske parcele broj .../... KO ..., njiva „...“ površine 9,80 ari, po kom osnovu je tužilac upisan u katastru nepokretnosti kao vlasnik ove katastarske parcele. U vreme kupoprodaje parcele tužilac je živeo u porodičnoj zajednici sa sada pok. roditeljima parničnih stranaka, GG i DD i tuženim bratom BB. Novac za kupovinu parcele prikupljen tako što je otac prodao deo svog imanja, a tužilac i tuženi su uložili novac koji su uštedeli. Odmah po kupovini katastarske parcele na njoj je napravljen pomoćni objekat i to novcem koji je dobijen prodajom očeve imovine, pa su se u taj objekat uselili roditelji parničnih stranaka i parnične stranke. Tužilac je za ovaj objekat 13.12.1987. godine sa EDB zaključio Ugovor o isporuci električne energije, a 10.03.1990. godine sa JKP Ugovor o isporuci. Nakon toga počeli su sa izgradnjom kuće koja je finansirana iz sredstava koja su obezbeđivali svi članovi porodične zajednice. Tužilac je podigao dva kredita, zaključio ugovor sa stambenom zadrugom o isporuci građevinskog materijala, u izgradnju ulagao ostvarenu zaradu iz radnog odnosa i iznos koji je od poslodavca dobio na ime naknade štete zbog povrede na radu. Gradnju su finansirali i tuženi i pok. roditelji parničnih stranaka, koji su živeli u porodičnoj zajednici i to tuženi prodajom svog placa u ... i kupovinom građevinskog materijala, a sada pok. otac parničnih staranaka prodajom svoje nepokretnosti i stoke u ... . Pokojni roditelji i parnične stranke doprineli su i po osnovu fizičkog angažovanja na poslovima gradnje. U kući su napravljene dve posebne sambene celine, pa se tuženi - prvotužilac uselio u stan na spratu, a tužilac sa roditeljima u stan u prizemlju, dok potkrovlje nije osposobljeno za stanovanje. Tužilac se iz kuće iselio 2008. godine, a u stanu u prizemlju su ostali da žive roditelji parničnih stranaka sve do smrti. Otac parničnih staranaka je preminuo 2010. godine a majka 2013. godine. Pored tužioca i tuženog imali su još i ćerku ĐĐ i ćerku EE koja je preminula 2013. godine, a čiji su naslednici sin i ćerka. U postupku je utvrđeno da je tokom trajanja porodične zajednice kupljena parcela, napravljen pomoćni objekat i kuća.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tužilac isključivi vlasnik porodične stambene zgrade površine 189 m2, nalazeći da je postojao dogovor članova porodične zajednice da se porodična kuća zida za tužioca i koju je on izgradio svojim sredstvima, pa je obavezao tuženog da se iseli iz predmetnog objekta. Delimično je usvojio i tužbeni zahtev i protivtužbeni zahtev za utvrđenje suvlasništva na pomoćnoj kući površine 24 m2 , sa po ½ suvlasničkog udela tužioca i tuženog, dok je za veća traženja zahteve odbio.

Drugostepeni sud je po održanoj glavnoj raspravi, primenom odredbe člana 195. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, zauzeo drugačije pravno stanovište, nalazeći da su katastarska parcela br. .../..., KO ... i objekti koji su sagrađeni na njoj - pomoćni objekat i porodična stambena zgrada, porodična tekovina tužioca, tuženog i njihovih sada pokojnih roditelja u kojima je svako od njih svojim doprinosom stekao svojinski udeo. Svoju odluku je zasnovao i na pravnom stanovištu o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji jedinstvenih suparničara iz člana 211. stav 2. ZPP smatrajući da za potpuno pasivnu legitimaciju nedostaju zakonski naslednici pok. roditelja parničnih stranaka (koji nisu obuhvaćeni tužbom , ni protivtužbom). Takođe, odluku je doneo i primenom pravila o teretu dokazivanja iz članova 228. i 231. stav 2. ZPP, budući da je zajedničkim radom i ulaganjem sredstava, te građenjem tokom trajanja porodične zajednice stečena zajednička imovina, a da tužilac ni tuženi nisu predložili izvođenje odgovarajućeg dokaza na okolnost visine njihovih doprinosa, pa je odbio tužbeni i protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima.

Prema odredbi člana 195. st. 1. Porodičnog zakona zajedničku imovinu članova porodične zajednice predstavlja ona imovina koju su zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima zajedničkim radom stekli članovi njihove porodice u zajednici života. Članovi porodice u smislu tog propisa su krvni, tazbinski, adaptivni srodnici koji žive zajedno sa supružnicima i vanbračnim partnerima (stav 2.). Prema tome, da bi se neka imovina smatrala zajedničkom imovinom članova porodične zajednice potrebno je da ona bude rezultat zajedničkog rada supružnika i njihovih srodnika i da je stečena u vreme trajanja njihove zajednice života.

Naime, imajući u vidu da je katastarska parcela broj .../... KO ... i objekti koji su sagrađeni na njoj (pomoćni objekat i porodična stambena zgrada) porodična tekovina tužioca, tuženog i njihovih sada pokojnih roditelja u kojoj je svako od njih svojim doprinosom stekao svojinski deo (član 195. stav 1. i 2. Porodičnog zakona), pasivna legitimacija na strani tuženih nije potpuna. Tužbom i protivtužbom morala su da budu obuhvaćena sva lica koja su učestvovala u sticanju ovih nepokretnosti odnosno s`obzirom na to da su roditelji parničnih stranaka preminuli tužbom i protivtužbom su morali da budu obuhvaćeni svi njihovi zakonski naslednici, što nije učinjeno. Pravni odnos o kome se odlučuje po postavljenom zahtevu zbog prirode tog odnosa može se rešiti samo na jednak način prema svim titularima apsolutnih prava vezanih za predmetnu nepokretnost, pa su svi oni jedinstveni suparničari. Navedena procesna situacija uređena je odredbom člana 211. ZPP kojom je propisano da nužni suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa (stav 1.). Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2.) pri čemu sud vodi računa o nužnom suparničarstvu po službenoj dužnosti (stav 3). Kako tužilac tužbom nije obuhvatio sva lica koja su zajedno vodila domaćinstvo i zajednički ulagala sredstva i rad po osnovu dogovora članova porodične zajednice - sticali u porodičnoj zajednici, to tužbeni zahtev ne uživa pravnu zaštitu zbog čega je drugostepeni sud pravilno postupio kada ga je odbio.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da je tužilac upisan kao vlasnik predmetne parcele, te da je kuća građena isključivo za njega, jer je to bio porodični dogovor, pravilno je primenjeno materijalno pravo, imajući u vidu da su radom parničnih stranaka i njihovih roditelja stečene predmetne nepokretnosti, to sledi da se na sporan odnos parničnih stranaka moraju primeniti odredbe člana 195. PZ. Naime, u situaciji kada je utvrđeno kada su stečene navedene nepokretnosti, ko je živeo u porodičnoj zajednici, te na koji način su obezbeđivana sredstva za izgradnju kuće ( od strane svih članova porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici) predmetna imovina predstavlja njihovu zajedničku imovinu, pa navodi revizije tužioca ne mogu proizvesti bilo kakve pravne posledice koje bi isključile primenu citiranih zakonskih odredbi.

Kod takvog stanja stvari, ni ostalim revizijskim navodima tužioca nije dovedena u sumnju pravilnost zaključka drugostepenog suda da su nepokretnosti na koje je usmeren tužbeni zahtev stečene u zajednici sa roditeljima parničnih stranaka, na šta upućuje i činjenica da su parnične stranke koristile zajednički izgrađene objekte, konkretno tuženi – prvotužilac se uselio u stan na spratu, a tužilac sa roditeljima u stan u prizemlju. Takođe, na katastarskoj parceli je prvo napravljen pomoćni objekat u koji su se uselili roditelji parničnih stranaka i parnične stranke.

Zato i po nalaženju ovog suda, a suprotno navodima revizije, tužbom su morala da budu obuhvaćena sva lica koja su u okviru porodične zajednice učestvovala u sticanju zajedničke svojine (odnosno njihovi naslednici) zbog toga što se radi o sticanju zajedničke imovine radom članova porodične zajednice.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić