Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. ovog člana, jer drugostepeni sud nije nepravilno primenio bilo koju odredbu ovog zakona, što je moglo uticati na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je vlasnik kp.br. .../... i .../... sa udelom 1/1 po izvodu iz LN br. ..., a tuženi je vlasnik susednih kp.br. .../... i ... sa udelom 1/1 po izvodu iz LN br. ..., koje se graniče obe u KO ... . Tuženi ima pravo službenosti prolaza kroz navedene parcele tužioca kao poslužnog dobra, koja je formirana još 1980. godine. Tužilac je parcele kupio sa postojećim teretom službenosti. Tuženi se u vreme nastanka službenosti bavio ugostiteljstvom i imao kafanu, pa je predmetni put kroz parcelu tužioca služio za dolazak do njegovog objekta. Sada poseduje registrovano poljoprivredno gazdinstvo i ... i za obavljanje ovih delatnosti koristi kamion i traktor kojim povremeno prolazi kroz parcelu tužioca. Pored postojeće službenosti prolaca kroz parcele tužioca, tuženi do svoje parcele i objekata ima mogućnost prilaza i to: na istočnom delu koji se prema nalazu veštaka saobraćajne struke, sa glavnim putem ... – ... spaja pod uglom od 45 stepeni, gledano ka ..., širine 6,3 m. Prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke, na mestu spajanja prilaznog i magistralnog puta postoje četiri pravca kretanja vozila, s tim što je putničkim vozilom moguće bezbedno kretanje svim definisanim pravcima, dok je kamionom i traktorom sa poluprikolicom moguće bezbedno kretanje samo pravcem ustanovljene službenosti. Prema iskazima svedoka VV, GG i DD, duže od deset godina postoje dve ... iznad kuće tuženog i sve to vreme tuženi proizvodi ..., a do ... tuženi dolazi traktorom i kamionom, radi dolaska koristi prilaz od benzinske pumpe, desno pored objekta tužioca na udaljenosti od 3 – 4 metra, a zatim kroz svoje dvorište i istim putem odvozi proizvedeni ... i hranu za stoku. Pored tog puta, postoji i drugi pristupni put, ali je taj prilaz veoma nebezbedan zbog nepregledne krivine sa desne strane.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je primenom odredbe člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženom prestalo navedeno pravo stvarne službenosti.

Odredbom člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra ili kada prestanu drugi razlozi zbog kojih je ona zasnovana, a odredbom člana 50. stav 1. istog zakona propisano je da se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro, tj. u skladu sa načelom restrikcije službenosti.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da sporna službenost nije postala nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra, te da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ukidanje, odnosno prestanak navedene službenosti, shodno članu 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Neosnovani su revizijski navodi koji se odnose na način sticanja prava službenosti, odnosno da neophodnost postojanja predmetne službenosti preko tužiočevih parcela nikada nije ni postojala (postoji drugi adekvatan put), da tuženi više nema strugaru, da tuženi, a ni članovi njegovog domaćinstva ne obavljaju delatnost koja bi iziskivala upotrebu šlepera, te da poslužno dobro tužioca predstavlja njegov kućni plac.

Ovo sa razloga što je pravo službenosti tuženog utvrđeno još 1980. godine, a tužilac je nakon toga kupio parcele koje predstavljaju poslužno dobro sa postojećim teretom službenosti i tek kasnije sagradio sebi stambeni objekat, pa je za odluku u ovom sporu bitno da li na licu mesta postoje okolnosti koje isključuju potrebu korišćenja navedenih kat. parcela .../... i .../... tužioca kao poslužnih, za korišćenje povlasnih parcela tuženog. Tužilac svoj tužbeni zahtev zasniva na činjenici da tuženi radi prilaza svojim kp.br. .../... i ... – povlasnom dobru, ima mogućnost korišćenja drugog adekvatnog puta na mestu stajanja prilaznog i magistralnog puta sa suprotne strane prema .... Međutim, kako tuženi ima registrovano poljoprivredno domaćinstvo, bavi se uzgojem stoke – koza i proizvodnjom ..., pa mu je i dalje neophodno korišćenje kamiona i traktora za obavljanje svoje delatnosti, a nalazom i mišljenjem veštaka saobraćajne struke je utvrđeno da je kamionom i traktorom sa poluprikolicom moguće bezbedno kretanje samo pravcem ustanovljene službenosti, što znači da još uvek postoji potreba za korišćenjem predmetne službenosti preko poslužnih parcela tužioca, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca za ukidanje prava službenosti navedenom trasom.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić