U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6384/20 od 16.11.2020. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6384/20 od 16.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 29671/19 od 27.05.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćivanja penzije za period od 01.06.2014. godine do 25.03.2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 216.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate, dok je zahtev za dosuđenje zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka za period od 27.05.2020. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje odbijen, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6384/20 od 16.11.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćivanja penzija za period od 01.06.2014. godine do 28.02.2018. godine isplati pojedinačne mesečne novčane iznose, sa kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog novčanog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 34.800,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka plati 139.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem tuženog br. ... od 14.11.1994. godine priznato pravo na starosnu penziju počev od 01.08.1994. godine i istim rešenjem određen je iznos penzije. Penzija je tužiocu redovno isplaćivana do marta 1999. godine. Prema zahtevu za uspostavljanje isplate penzije podnetom tuženom od strane tužioca 16.05.2013. godine, tužilac je rođen ...1943. godine i saglasno podatku koji je lično dao, on od 08.09.2008.godine (...2008. godine je navršio 65 godina života) prima penziju od privremene međunarodne administracije na Kosovu. Tužilac nije dostavio rešenje nadležnog organa privremenih međunarodnih institucija na Kosovu o odbijanju njegovog zahteva za isplatu osnovne penzije. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke, utvrđena je visina neisplaćenih penzija u periodu od 01.03.1999. godine do 28.02.2018. godine u ukupnom iznosu od 5.756.663,67 dinara.

Pravnosnažnom presudom donetom tokom postupka odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za period od marta 1999. godine zaključno sa majom 2014. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, zbog zastarelosti.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca za isplatu neisplaćenih mesečnih iznosa penzije za period od 01.06.2014. godine do 28.02.2018. godine, sa obrazloženjem da je tuženi bez opravdanog razloga prestao da tužiocu isplaćuje penziju, zbog čega je tuženi odgovoran i u obavezi da mu na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima naknadi nastalu materijalnu štetu koju je prouzrokovao u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je imao u vidu činjenicu da tužilac nije korisnik ni jedene penzijske šeme na Kosovu od 2002. godine do danas, da se obraćao penzijskim organima Kosova, ali da je odbijen iz razloga što je penziju stekao preko tuženog.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da nije ostvario pravo na isplatu penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu, a što je od značaja za ocenu visine potraživanja saglasno članu 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i da bi u toj situaciji tužilac imao pravo na naknadu štete u visini razlike između iznosa koji potražuje od tuženog na ime neisplaćenih penzija za period od 01.06.2014. godine do 25.03.2018. godine i iznosa koje bi primao od strane Privremene administracije na Kosovu, ali da se ta visina iz priložene dokazne građe nije mogla utvrditi. Drugostepeni sud je svoj zaključak da je tužilac ostvario pravo na isplatu penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu (UNMIK) zasnovao na činjenici da je tužilac rođen ...1943. godine i da ima prebivalište na Kosovu, odnosno da ispunjava oba potrebna uslova za isplatu penzije od Privremene administracije na Kosovu (da je lice navršilo životnu dob za penzionisanje – 65 godina i da ima stalno mesto boravka na Kosovu) propisana članom 2. Uredbe broj 2001/35 o penzijama na Kosovu i Uredbom broj 2005/20 o izmenama i dopunama te Uredbe i da je tužilac u svom zahtevu za uspostavljanje isplate penzije, koji je lično podneo tuženom 16.05.2013. godine naveo da od 08.09.2008. godine prima penziju od Privremene administracije na Kosovu.

Suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Navedenom odredbom formulisano je osnovno načelo odštetnog prava da naknada štete ne može biti veća od nastale štete. Ovo načelo, primenjeno u sporu po zahtevu tužioca, kao lica sa prebivalištem na teritoriji Kosova za isplatu neisplaćenih penzija, podrazumeva utvrđivanje i činjenice da li su tužiocu vršene isplate penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu (UNMIK), jer se tako isplaćeni iznosi moraju uzeti u obzir i za iste umanjiti novčani iznosi koje tužilac potražuje od tuženog na ime naknade štete zbog nezakonite obustave isplate starosne penzije. S obzirom na to, da tužilac nije dokazao svoje tvrdnje da nije ostvario pravo na isplatu penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu (UNMIK), te da je sam naveo da od ovog organa prima penziju od 08.09.2008. godine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da bi u toj situaciji tužilac za sporni period imao pravo na naknadu štete u visini razlike između iznosa koji potražuje od tuženog na ime neisplaćenih penzija i onog iznosa koji prima ili bi mogao da prima od Privremene administracije na Kosovu (UNMIK). S obzirom na to da tužilac nije dokazao ni visinu razlike između iznosa koji potražuje od tuženog na ime neisplaćenih penzija i onog novčanog iznosa koji prima ili bi mogao da prima od Privremene administracije na Kosovu (UNMIK), to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužioca neosnovan i s tim u vezi pravilna odluka kojom je odbijen zahtev tužioca za isplatu za sporni period pravilnom primenom materijalnog prava. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao svoje tvrdnje da nije ostvario pravo na isplatu penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu (UNMIK), odnosno da je tužilac ostvario pravo na isplatu penzije po propisima koje je donela Privremena administracija na Kosovu (UNMIK), s obzirom da je tužilac rođen ...1943. godine i da ima prebivalište na Kosovu, iz čega proizlazi da ispunjava oba uslova potrebna za isplatu penzije propisana članom 2. Uredbe broj 2001/35 o penzijama na Kosovu i Uredbom broj 2005/20 o izmenama i dopunama te uredbe i da je tužilac u svom zahtevu za uspostavljanje isplate penzije koji je lično podneo tuženom 16.05.2013. godine naveo da od 08.09.2008. godine prima penziju od Privremene administracije na Kosovu. Osim toga, sud je bio pozvao tužioca da shodno članu 241. stav 1. i 2. ZPP, u za to određenom roku, podnese ispravu koja se s obzirom na sadržinu smatra zajedničkom o tome da li je ostvario pravo na penziju na teritoriji Kosova i Metohije ili je korisnik nekog drugog prava iz penzijskog osiguranja, nakon čega je tužilac dostavio potvrdu Republike Kosovo od 12.02.2020. godine, koja se ne može prihvatiti kao dokaz.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić