Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete po osnovu diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1780/19 od 14.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1780/19 od 14.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1707/2016 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog diskriminatorskog ponašanja Zorice Banković, Tatjane Obrenčević, Lidije Alagić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i Jelene Kilibarde, sudije Višeg suda u Beogradu, isplati iznos od 4.000.000,00 dinara. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1780/19 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1707/16 od 03.12.2018. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije ukazuje se i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ali isti nisu bili predmet ocene od strane ovog suda budući da se radi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka zbog koje se ne može izjaviti revizija.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je ovde tužilac pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenuo više parničnih postupaka, u kojima su postupale sudije Zorica Banković, Tatjana Obrenčević i Lidija Alagić, kao i jedan postupak pred Višim sudom u Beogradu u kome je postupala sudija Jelena Kilibarda. Sudija Zorica Banković je postupajući u jednom od tih predmeta tražila od Centra za socijalni rad Opštine ... obaveštenje o tome da li je pred tim organom pokrenut postupak ocene poslovne sposobnosti tužioca, a ukoliko nije, naložila je da se isti sprovede, te da se eventualno sprovede postupak radi postavljanja privremenog staraoca tužiocu. Ostale navedene sudije su takođe tražile od Gradskog centra za socijalni rad informaciju o tome da li je pokrenut postupak ocene poslovne sposobnosti tužioca po zahtevu Prvog osnovnog suda u Beogradu, a sudije Tatjana Obrenčević i Lidija Alagić su donele i rešenje o prekidu postupka do okončanja postupka ocene sposobnosti tužioca. Iz izveštaja nadležnog organa starateljstva od 23.05.2018. godine proizilazi da je taj organ uputio dopis Prvom osnovnom sudu u Beogradu 25.04.2013. godine kojim je obavestio sud da su ovde tužilac i njegova supruga BB na osnovu procene sposobnosti za usvojitelje po zahtevu koji su podneli 2005. godine procenjeni kao podobni usvojitelji, kao i da je dopisima od 07.10.2011. i 04.09.2012. godine izneto mišljenje da ovde tužiocu nije neophodno imenovati privremenog staraoca jer može sam da se zastupa, te da nema osnova za pokretanje postupka za lišenje poslovne sposobnosti. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, proizilazi da je sudija Zorica Banković postupajući u predmetu u kojem je on imao svojstvo tužioca-protivtuženog, na predlog punomoćnika protivne stranke inicirala pred nadležnim organom starateljstva procenu njegove poslovne sposobnosti, zbog čega su prolongirani drugi parnični postupci u kojima je on bio stranka, a na koji način se on osećao diskriminisanim i povređen mu je bio ugled i dostojanstvo.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužiocu nije povređeno načelo jednakih prava i obaveza i da nije izvršena diskriminacija po osnovu nekog njegovog ličnog svojstva, a da sud po službenoj dužnosti pazi na poslovnu i procesnu sposobnost stranaka, te da u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da je obraćanje postupajućih sudija Centru za socijalni rad bilo šikanozno i zlonamerno u cilju povrede ugleda i časti i prava ličnosti tužioca, te da tužilac nema osnova za pružanje sudske zaštite po osnovu naknade štete zbog povrede časti i ugleda na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode iz revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešan zaključak nižestepenih sudova o tome da sudije navedenih sudova opšte nadležnosti nisu svojevoljno iz razloga šikaniranja i zlonamerno inicirale pred nadležnim organom starateljstva ocenu poslovne sposobnosti ovde tužioca i na taj način mu povredile čast i ugled i nanele štetu svojim nezakonitim radom, pa je našao da su isti neosnovani. Naime, po nalaženju ovog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudova opšte nadležnosti, odnosno, da on u konkretnom slučaju nije diskriminisan u odnosu na druga lica kao stranke u postupcima koji se vode pred sudovima, zbog nekog njegovog ličnog svojstva. Kako sudovi po službenoj dužnosti moraju paziti na poslovnu i procesnu sposobnost učesnika u sudskim postupcima, te kako je u konkretnoj situaciji sam punomoćnik protivne stranke predložio da se pred nadležnim organom starateljstva pokrene postupak ocene poslovne sposobnosti ovde tužioca, pravilno je postupajući sudija u tom parničnom postupku taj postupak i inicirao, te prekinuo postupak do izjašnjenja nadležnog centra za socijalni rad, a što su pravilno učinile i ostale postupajuće sudije u drugim predmetima u kojima je stranka bio ovde tužilac. Stoga, nema nezakonitog i nepravilnog rada postupajućih sudova, pa samim tim ni ovde tužilac nema pravo na naknadu štete zbog povrede časti ugleda i prava ličnosti u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić