Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 3488/22 od 18.07.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Pirotu P 1179/21 od 30.08.2022. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 1179/21 od 23.09.2022. godine, u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke koji se odnosi na utvrđenje prava svojine na stanu br. .. u Ul. ... br. .., na petom spratu stambenog objekta P+4, sa zahtevom za iseljenje tužene iz tog stana sa licima i stvarima i u stavu trećem izreke i presudio tako što je, stavom drugim izreke, odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi prema tuženoj da je ona vlasnik stana br. .., površine 56,47 m2 u nadzidanom delu na petom spratu stambenog objekta P+4 u Ul. ... br. .., na k.p. br. .. KO Pirot Grad, kao i da se tužena obaveže da joj to pravo prizna i da se iz tog stana iseli sa svim licima i stvarima i da joj taj stan preda u državinu i trpi upis prava prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti u Pirot, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, utvrđeno je prema tuženoj da je tužilja po osnovu kupovine sopstvenim sredstvima vlasnik pokretnih stvari koji se nalaze u stanu u Pirotu, u Ul. ... br. .., stan br. .. i to: kompletne kuhinje, ugradnog šporeta, frižidera, dva metalna kreveta, regala za dnevnu sobu, pa je tužena obavezana da joj te stvari preda u državinu. Stavom četvrtim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 383.220,00 dinara.

Protiv stavova drugog (odbijajućeg dela) i četvrtog (odluka o troškovima postupka) izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tužena su rođene sestre. Tužilja je na privremenom radu u Nemačkoj, dok tužena živi u Pirotu, u stanu koji je predmet ovog spora. Ugovorom o kupoprodaji stana, koji je zaključen 03.09.2007. godine između prodavca ''Codimpex'' d.o.o. i parničnih stranaka, BB i AA, kao kupaca, koji je overen kod Opštinskog suda u Pirotu 16.12.2007. godine pod Ov.br. 7298/07, parnične stranke su kupile predmetni stan koji im je prodavac prodao u ''gruboj-sivoj fazi'', za kupoprodajnu cenu od 356,40 evra po m2, odnosno za iznos od 20.125,90 evra. Pri zaključenju navedenog ugovora, tužilju je, kao punomoćnik, zastupala tužena, na osnovu pisanog overenog punomoćja. Kupoprodajna cena je prodavcu isplaćena u celosti, a tužilja je ušla u državinu stana, dovršila ga izvođenjem građevinskih radova, a deo kupoprodajne cene u iznosu od 16.000 evra za kupovinu tog stana, tužilja je poslala iz Nemačke, preko svekra i svekrve, koji su taj novac predali tuženoj. Ostatak kupoprodajne cene isplatila je tužena. Tužilja smatra da je ona vlasnik čitavog stana, jer se pre kupovine sa tuženom dogovorila da predmetni stan tužena kupi na ime tužilje, a da će joj tužilja omogućiti da stanuje u tom stanu, imajući u vidu da je tužena tada bila podstanar. Tužena tvrdi suprotno, da je ona isključivi vlasnik predmetnog stana, a da je tužilja navedena kao kupac u ugovoru o kupoprodaji, zbog toga što je vanbračni partner tužene imao dvoje dece iz druge zajednice, pa je tužena htela da izbegne da on eventualno traži udeo na tom stanu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, nakon rasprave održane pred tim sudom, ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen u delu za 1/2 vlasništva na predmetnom stanu, tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio primenom odredbe o nužnom suparničarstvu, propisane odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, po oceni drugostepenog suda, tužbom nisu obuhvaćeni svi učesnici materijalno-pravnog odnosa, imajući u vidu da je ugovor o kupoprodaji stana zaključen između ''Codimpex'' d.o.o. Pirot, kao prodavca, tužilje i tužene kao kupaca, pa su učesnici tog materijalno-pravnog odnosa ta tri lica. Pošto se predmetnom tužbom traži utvrđenje prava svojine na spornom stanu, po mišljenju drugostepenog suda, morala su biti utužena sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa, pa je, zbog nepotpune pasivne legitimacije, drugostepeni sud tužbeni zahtev tužilje odbio na osnovu odredbe člana 211. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U konkretnom slučaju parnične stranke su kupci predmetnog stana na osnovu ugovora o kupoprodaji stana u Ul. ... br. .. u Pirotu, zaključenog 03.09.2007. godine i overenog kod Opštinskog suda u Pirotu 06.12.2007. godine pod br. Ov 7298/07. To znači da su parnične stranke zajedničari u smislu vlasništva na predmetnom stanu, koji imaju mogućnost da, na osnovu pravnog posla (ugovor o kupoprodaji), steknu pravo zajedničke svojine na predmetnom stanu upisom u javnu knjigu. Predmet ovog spora ne tiče se prodavca stana (''Codimpex'' d.o.o. Pirot), jer je njemu kupoprodajna cena isplaćena, a on je stan predao u državinu kupcu. U ovom sporu rešava se odnos zajedničara (parnične stranke) u pogledu njihovih udela u zajedničkoj stvari – predmetnom stanu, tako što one, jedna drugoj, spore vlasništvo na predmetnom stanu. To znači da nema nepotpune pasivne legitimacije, kako je pogrešno zaključio drugostepeni sud, jer su parnične stranke jedini zajedničari, odnosno titulari zajedničke svojine na predmetnom stanu, pa ni po zakonu a ni zbog prirode pravnog odnosa nije nužno da tužbom bude obuhvaćen prodavac stana, u smislu odredbe člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer se ishod ovog postupka ne odnosi na njega. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, drugostepeni sud nije razmatrao činjenice bitne za utvrđivanje suvlasničkih udela ili, eventualno, isključivog prava vlasništva tužilje na predmetnom stanu.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku drugostepenog suda ukinuo, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će, na osnovu primedbi iz ovog rešenja, činjenično stanje u potpunosti i pravilno da utvrdi, kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava donese novu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković