Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju zahtevajući naknadu troškova za sastav odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i zaključio da revizija tužilje nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je povređena dana 24.04.2010. godine u predškolskoj ustanovi ..., Vrtić „...“ – Beograd, .... Tom prilikom je zadobila telesne povrede u vidu perikularnog krvnog podliva desnog oka, koji je nastao kao posledica dejstva tupe mehaničke sile. Do povređivanja je došlo na takav način što je u naznačenom vrtiću dana 24.04.2014. godine od 11,15 časova počela užina. O deci je vodila brigu vaspitačica GG. Sa koleginicom je povela decu na užinu, podelili su užinu, a zatim je ista zamolila koleginicu da ostane kod dece (DD) da bi otišla do toaleta. Prilikom završetka užine i vraćanja u drugu prostoriju, mal. tužilja, se saplela i udarila glavom u kolica na kojima je stajala hrana koja je bila prethodno podeljena. Deca su krenula iz suterena u sobu na spratu. Na tom mestu su dva stepenika. Mal. AA je htela da stane u red i da krene sa drugom decom. Veštačenjem od strane lekara odgovarajuće specijalnosti utvrđeno je da je zbog naznačene povrede kod mal. AA nastupio perikularni krvni podliv desnog oka kao posledica dejstva tupe mehaničke sile. Povreda je nastupila usled tupog udarca u predelu desnog oka - u kolica za hranu. Tužilja je trpela određene bolove jakog srednjeg i lakog intenziteta i određeni strah.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 150. i člana 200. ZOO i člana 8. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, te člana 15. Zakona o javnim službama i člana 25. stav 1. tačka 19. Statuta Grada Beograda, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Tuženi je osnivač predškolske ustanove pa je u skladu sa zakonom dužan da obezbeđuje i prati funkcionisanje odnosno vrši nadzor nad radom te ustanove. Zaključio je da je propust tužene u činjenici da nije pratio i obezbedio pravilno funkcionisanje navedene predškolske ustanove u vidu obezbeđenja dovoljno sredstava za angažovanje dovoljnog broja vaspitača i održavanje bezbednosti dece tokom boravka u vrtiću jer je u trenutku povrede tužilja imala 4 godine, a do povrede je došlo u trenutku kada je jedna od dve vaspitačice otišla do toaleta, usled čega je sa decom ostala samo jedna vaspitačica. Delimično je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu za naknadu štete za pretrpljeni fizički bol i strah s obzirom da u toku postupka nije dokazano da postoji estetska naruženost, to je tužbeni zahtev u tom delu odbio.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda, nalazeći da tužilja nije dokazala da je do njenog povređenja došlo zbog nepreduzimanja radnji i propusta Grada Beograda. Grad Beograd je obezbedio uslove za funkcionisanje predškolske ustanove, vršio nadzor nad zakonitošću rada i ocenio da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za rad i ostvarivanje zakonom utvrđenih ciljeva i zadataka. Kako tužena nije postupila suprotno odredbama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i obzirom da nije dokazano da postoje određene nezakonitosti u radu tužene, to je tužbeni zahtev odbio.

Po oceni Vrhovnog suda ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Odredbom člana 15. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 42/91 sa izmenama i dopunama) u stavu 1. je propisano da je ustanova pravno lice a u stavu 2. da se ustanova upisuje u sudski registar kad nadležni organ uprave utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti koji su utvrđeni zakonom, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da upisom u sudski registar ustanova stiče svojstvo pravnog lica. Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o javnim službama propisano je da nadzor nad zakonitošću ustanove vrši nadležni organ uprave.

Odredbom člana 30. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da se vaspitno – obrazovni rad sa decom organizuje u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu. Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta. Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu istog uzrasta jeste: od šest meseci do jedne godine 7, od jedne do dve godine 12, od dve do tri godine 16 i od tri do četiri godine 20, od četiri godine do polaska u školu 24. Broj dece u grupi pripremnog predškolskog programa je 26. Izuzetno iz stava 3. ovog člana broj dece koja se upisuju jeste: na bolničkom lečenju do 15 i sa smetnjama u razvoju – razvojna grupa 4 do 6.

Drugostepeni sud svoju odluku bazira na činjenici da tužilja nije dokazala da je na strani tužene postojao propust u smislu odredbi Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, te da tužilja nije dokazala da je povreda nastala kao posledica uzrokovana propustima Grada Beograda, kao osnivača pomenute ustanove. Tužilja nije tužila predškolsku ustanovu već osnivača – Grad Beograd. Ostavljanje kolica na mestu gde prolaze deca iz trpezarije na sprat se ne može okvalifikovati kao propust osnivača tuženog Grada Beograda. Tužilja nije dokazala da tuženi kao osnivač nije obezbedio zakonom propisane uslove za rad predškolske ustanove shodno članu 30. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (broj vaspitačica na broj dece u grupi određenog uzrasta i sl.) a da je nedostatke mogao otkloniti kroz postupak nadzora i kontrole rada predškolske ustanove. Eventualni propusti organizovanja rada u ustanovi kritičnog dana ne mogu se pripisati u odgovornost tuženog kao osnivača, a u toku postupka nije dokazano da na strani tuženog postoji propust koji bi bio osnov za njegovu odgovornost.

Na osnovu napred izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Trošak sastava odgovora na reviziju tuženom nije priznat jer mu nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. ZPP.

Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković