U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1865/2020 od 23.02.2021. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1865/2020 od 23.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 389/19 od 09.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužilje i utvrđeno da tužilja ima pravo svojine na kp. br. .. KO ... (privremeni broj ..), njiva osme klase, površine 0.79,00 ha, na osnovu pravnog posla, ugovora o kupoprodaji broj ../72 od 21.09.1972. godine, i da se naloži tuženoj da ovo prizna i dozvoli uknjižbu prava svojine tužilje na predmetnoj nepokretnosti kod RGZ SKN u Blacu. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1865/2020 od 23.02.2021. godine, donete nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo svojine na kp. br. .. KO ... (privremeni broj ..), njiva osme klase, površine 0.79,00 ha, na osnovu pravnog posla, ugovora o kupoprodaji broj ../72 od 21.09.1972. godine, da se naloži tuženoj da ovo pravo prizna i dozvoli uknjižbu prava svojine tužilje na predmetnoj nepokretnosti kod RGZ SKN u Blacu i obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz stava 1. ovog člana, jer drugostepeni sud nije nepravilno primenio bilo koju odredbu Zakona o parničnom postupku, što je moglo uticati na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je supruga i zakonski naslednik pokojnog BB, a pokojni BB je sin i zakonski naslednik pokojnog VV. Između VV i Opštine Blace zaključen je 21.09.1972. godine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i istim je određeno da Opština Blace prodaje i odmah ustupa u državinu VV poljoprivredno zemljište na kp. br. .. KO ..., po kulturi voćnjak, ukupne površine 0.79 ha za kupoprodajnu cenu od 790 dinara, na osnovu rešenja SO Blace Pr 2861/1. Navedeni rešenjem SO Blace od 28.12.1970. godine fizičkim i pravnim licima odobrena je prodaja zemljišta koje je Komisija za raspravljanje samovlasnog zauzeća ustupila Opštini Blace na raspolaganje. VV je po osnovu navedenog ugovora o kupoprodaji od 21.09.1972. godine, pošto je isplatio kupoprodajnu cenu ušao u posed dela kp. br. .. KO ... i na istoj zasadio šljive i sejao bagrem, kasnije je posekao šljive i posejao žir. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke sledi da na licu mesta kp. br. .. KO ... postoji prirodna međa – bedem gde se uočava deo koji je korišćen kao voćnjak sa šljivama i bagremima, da je to sada zaraslo u bagremovu šumu i delom hrastovu. Izdvojio je površinu po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti od 21.09.1972. godine, tako što je tom delu dao numeričke podatke koji imaju služiti da se unesu nove parcele u katastarskom operatu i tom delu parcele dao novi privremeni broj - kp. br. .. . U list nepokretnosti broj .. KO ... upisana je kp. br. .. kao njiva osme klase, poljoprivredno zemljište, ukupne površine 23.135 m2, kao nosilac prava svojine upisana je Republika Srbija, a kao nosilac prava korišćenja JP „Srbija šume“.

Tužbu za utvrđenje prava svojine podneo je sada pokojni suprug tužilje, koji je u toku postupka preminuo.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev pravnog prethodnika tužilje, supruga tužilje BB primenom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, smatrajući da on crpeći pravo svog pravnog prethodnika, oca VV, koji je zaključio ugovor o kupoprodaji sa ranijim titularom prava svojine na kp. br. .. KO ... Opština Blace, ušao u posed nakon isplaćene kupoprodajne cene i činjenice da je bio u mirnoj i faktičkoj državini od 21.09.1972. godine, da ima pravo svojine na onom delu kp. br. .. KO ... kome je sudski veštak u svom nalazu i mišljenju dao privremeni broj .. i da ima zakonitog osnova da se kroz parnični postupak odredi površina i deo kp. br. .. KO ... na kome je tužilac stekao pravo svojine na osnovu zakona, a da se davanjem podbroja u ovoj parnici ne bi vodio vanparnični postupak fizičke deobe koji je u konkretnom slučaju po mišljenju tog suda nepotreban.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, odbio, kao neosnovan zahtev tužilje, sa obrazloženjem da su pravni prethodnici tužilje, sada pokojni BB i VV bili u mirnoj, savesnoj i zakonitoj državini dela kp. br. .. KO ... u površini od 0.79 ha počev od zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 21.09.1972. godine, međutim, da je za priznanje prava svojine na delu kp. br. .. KO ... u površini od 0.79 ha na osnovu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa bilo neophodno da tužilja na jasan i precizan način opredeli zahtev gde se u odnosu na celu kp.br. .. površine 23135 m2 nalazi deo koji su kupili i koristili njeni pravni prethodnici, pa kako je tužilja tražila da se utvrdi da ima pravo svojine na kp. br. .. KO ... (privremeni broj ..), njiva osme klase, površine 0.79,00 ha, da je takav njen zahtev neosnovan. Ovo, jer je drugostepeni sud smatrao da se u parničnom postupku ne može vršiti cepanje parcela, jer je to stvar upravnog postupka, s obzirom da je sudski veštak geodetske struke u svom nalazu i mišljenju deo kp. br. .. KO ... opredelio tako što je istom dao privremeni broj .. i numeričke podatke, pa kako tužilja postavljenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine na kp. br. .. KO ... (privremeni broj ..), površine 0.79 ha, bez datih mera i granica tog dela parcele, da takav zahtev nije pravilno opredeljen i da ne može uživati sudsku zaštitu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 13. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo).

Tužilja tužbom traži da se utvrdi da ima pravo svojine na nepokretnosti – kp. br. .. KO ... (privremeni broj ..), njiva osme klase, površine 0.79,00 ha.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo) i da se pravo susvojine može steći po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, kako je to propisano članom 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kod utvrđenog da je pravni prethodnik tužilje VV zaključio ugovor o kupoprodaji 21.09.1972. godine sa Opštinom Blace i da je predmet kupoprodaje deo poljoprivrednog zemljišta na kp. br. .. KO ..., površine 0.79 ha, da je isplaćena kupoprodajna cena i da su pravni prethodnici tužilje stupili u državinu dela kp. br. .. KO ..., to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je u toj situaciji tužilja mogla tražiti da se utvrdi njeno pravo susvojine saglasno članu 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, srazmerno prema celini – ukupnoj površini predmetne parcele ili u tačno opredeljenim merama i granicama, a ne način kako je to tužilja tražila. Tužilja je svoj zahtev opredelila prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke, koji je u svom nalazu i mišljenje deo parcele tužilje opredelio tako što je istom dao privremeni broj .., pa kako se u parničnom postupku ne može vršiti cepanje parcele, to je njen zahtev neosnovan, jer tek pošto se u parničnom postupku utvrdi pravo susvojine bilo u idealnom delu ili u tačno odrećem merama i granicama, može se, u vanparničnom postupku tražiti fizička deoba i ako je ona moguća, tužilja bi postala vlasnik konkretne realno opredeljene nepokretnosti, čija površina odgovara njenom suvlasničkom delu.

Stoga su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić