U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Psutka advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Maja Atanasković advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8518/18 od 20.11.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 01.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8518/18 od 20.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu P 265/17 od 13.06.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da nema pravnog dejstva prema tužiocu koji posluje pod firmom „VV“ s.p. ... – ... iz ..., ..., presuda na osnovu propuštanja Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 602/13 od 07.05.2013. godine, kojom je utvrđeno da je tuženi vlasnik nepokretnosti upisanih u LN broj ... KO ... i to katastarskih parcela bliže označenih u ovom stavu izreke, u delu neophodnom za namirenje tužiočevog potraživanja u iznosu od 149.005,05 evra po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Ptuju, Slovenija 1K 47299/2011 od 17.02.2012. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da dozvoli da se ovo potraživanje tužiocu u iznosu od 149.005,05 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja naplati prodajom navedenih parcela iz stava prvog izreke u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 465.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8518/18 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Smedervu P 265/17 od 13.06.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Okružnog suda u Ptuju 1K 47299/2011 od 17.02.2012. godine GG, sin tuženog, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teške krađe i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 5 godina i 4 meseca. Istom presudom je naloženo GG plaćanje imovinskopravnog zahteva oštećenoj „DD“ u iznosu od 149.005,05 evra. Rešenjem Višeg suda u Smederevu R 85/16 od 26.12.2016. godine priznata je strana sudska odluka-napred navedena presuda, u delu kojim je naloženo GG plaćanje imovinskopravnog zahteva oštećenom „DD“ vlasnika AA, ovde tužioca, u iznosu od 149.005,05 evra. Tužilac je registrovan kao samostalni preduzetnik firme „VV“ s.p. ... – ... na osnovu izvoda iz poslovnog registra Slovenije od 20.03.2017. godine. Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 602/13 od 07.05.2013. godine, utvrđeno je da je tužilac BB, ovde tuženi, vlasnik nepokretnosti bliže označenih u toj presudi, što je tuženi u tom postupku GG dužan priznati i trpeti upis prava vlasništva u Službi za katastar nepokretnosti Smederevska Palanka. U toj parnici punomoćnik tuženog BB je dana 07.03.2013. godine dostavio prvostepenom sudu podnesak kojim je izjavio da priznaje tužbeni zahtev i da se odriče prava na žalbu. Nepokretnosti koje su bile predmet presude zbog propuštanja od 07.05.2013. godine uknjižene su na osnovu te presude u korist tuženog BB.

Na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Prema članu 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima poverilac čije je potraživanje dospelo za naplatu, bez obzira kada je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca.

U konkretnom slučaju, presudom Okružnog suda u Ptuju 1K 47299/2011 od 17.02.2012. godine, koja je kao strana sudska odluka priznata rešenjem Višeg suda u Smederevu R 85/16 od 26.12.2016. godine, pod tačkom četiri izreke naloženo je GG, sinu tuženog, plaćanje imovinskopravnog zahteva oštećenom, ovde tužiocu, i to iznosa od 149.005,05 evra. Nakon donošenja te odluke, presudom zbog propuštanja od 07.05.2013. godine utvrđeno je da je tužilac vlasnik nepokretnosti bliže označenih u toj presudi, što je tuženi u tom postupku GG, sin ovde tuženog, dužan priznati i trpeti upis prava vlasništva u Službi za katastar nepokretnosti Smederevska Palanka. Propuštanje tuženog GG da u toj parnici ospori tužbeni zahtev predstavlja pravnu radnju dužnika koja je preduzeta na štetu poverioca, ovde tužioca, koji usled njenog izvršenja nema dovoljno sredstava za ispunjenje svog potraživanja po označenoj krivičnoj presudi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, kada su pravnosnažnu presudu P 602/13 Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci tretirali kao pravnu radnju dužnika i dozvolili da se kao takva pobija i da se ograniči njeno pravno dejstvo suprotno odredbi člana 360. ZPP.

Odredbom člana 360. ZPP. propisano je da pravnosnažna presuda deluje samo među strankama, a prema trećim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji između stranaka i trećih lica ili ako je to propisano zakonom, kada je to zakonom određeno.

U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev u ovoj parnici, formulisan kao zahtev za utvrđenje da doneta presuda na osnovu propuštanja nema pravno dejstvo prema tužiocu, kao poveriocu, za iznos njegovog dospelog novčanog potraživanja, može da se kvalifikuje kao zahtev za pobijanje pravne radnje dužnika u smislu odredaba članova 280. - 285. Zakona o obligacionim odnosima. Bez obzira na formulaciju, tužbeni zahtev u ovoj parnici nije usmeren na poništavanje, odnosno ukidanje ili izmenu pravnosnažne presude na osnovu propuštanja koja je doneta od strane nadleženog suda u drugoj parnici, već na otklanjanje njenog pravnog dejstva u odnosu na tužioca u obimu tj. u visini njegovog dospelog potraživanja, što znači da pravno dejstvo presude u ovoj parnici suštinski je usmereno na sprečavanje pravnih posledica nedozvoljene pravne radnje raspolaganja GG kao dužnika, u cilju zaštite i ostvarenja potraživanja tužioca.

Neosnovano je i pozivanje tuženog u reviziji da je tužba podneta posle proteka roka propisanog zakonom, u smislu odredbe člana 285. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, jer su nižestepeni sudovi ovaj rok računali od dana donošenja presude P 602/13 od 07.05.2013. godine, a ne od dana propuštanja dužnika, odnosno od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija.

Odredbom člana 285. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da tužba za pobijanje može se podneti u roku od 1 godine za raspolaganje iz člana 280. stav 1 a za ostale slučajeve u roku od 3 godine (stav 1.). Rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti pravnu radnju (stav 2.).

Odredbom člana 281. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima iako je trećem licu sa kojim je ili u čiju korist je pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato. Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu bilo poznato ili moglo biti poznato (stav 3.).

U konkretnom slučaju, punomoćnik tuženog je u predmetu Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 602/13 dana 07.05.2013. godine dostavio sudu podnesak kojim je izjavio da tuženi priznaje tužbeni zahtev i da se odriče prava na žalbu. Po nalaženju ovog suda, pošto se radi o besplatnom raspolaganju u smislu odredbe člana 281. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, jer je doneta presuda na osnovu propuštanja po tužbenom zahtevu koji je zasnovan na činjenici da je tužilac vlasnik nepokretnosti a ne tuženi, koji je tako formulisan tužbeni zahtev priznao, rok za podizanje tužbe iz člana 285. Zakona o obligacionim odnosima, teče od dana 07.03.2013. godine, te kako je tužba u ovoj parnici podneta dana 06.05.2014. godine, to je podneta blagovremeno, u roku od 3 godine iz člana 285. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić