.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26675/2023
06.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ iz Vranja, koga zastupa Miomir Tasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2637/22 od 08.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA se odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2637/22 od 08.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2637/22 od 08.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 759/22 od 04.10.2022. godine, prvim stavom izreke, delimično je održano na snazi rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 90/22 od 15.03.2022. godine za iznos glavnog duga u visini od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.07.2021. godine do isplate, kao i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu do 12.292,00 dinara i u tom delu usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev. Drugim stavom izreke ukinuto je rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl. 90/22 od 15.03.2022. godine u obavezujućem delu za preostali iznos glavnog duga od 15.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.07.2021. godine do isplate i u tom delu zahtev tužioca odbijen je kao neosnovan. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu do 23.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate obračunatom na iznos od 21.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2637/22 od 08.08.2023. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Vranju P 759/22 od 04.10.2022. godine potvrđena u drugom stavu izreke. Drugim stavom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke. Trećim stavom izreke odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv prvog stava izreke prvostepene presude. Četvrtim stavom izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv drugog stava izreke prvostepene presude. Petim stavom izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u trećem stavu izreke. Šestim stavom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je zbog pogrešne primene materijalnog prava izjavio reviziju sa predlogom da se radi ujednačavanja sudske prakse ista razmotri primenom člana 304. ZPP.
Članom 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Drugim stavom istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz prvog stava ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Razmatrajući osnovanost tužbenog zahteva istaknutog u ovoj parnici u visini troškova koje je tužilac, kao advokat i punomoćnik tuženog obavljao nakon opoziva punomoćja, nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materrijalnog prava imajući u vidu odredbe člana 85. stav 1. i člana 92. stav 1. i 5. ZPP, kojim je propoisano da ovlašćenom punomoćniku stranka u svako doba može da opozove punomoćje, a punomoćnik u svako doba može da ga otkaže, s tim što je dužan da još 30 dana u slučaju otkaza punomoćja obavlja radnje neophodne za otklanjanje štete koja bi za davaoca punomoćja mogla nastupiti. U konkretnom slučaju tužiocu je punomoćje bilo opozvano, tako da nije bilo mesta primeni člana 92. stav 5. ZPP koji bi opravdao preduzimanje radnji za koje traži naknadu, imajući u vidu da punomoćje nije otkazano, već opozvano od strane tuženog.
Kako revizijom pobijana odluka ne odstupa od prakse Vrhovnog suda, to nema potrebe za njenim razmatranjem radi ujednačavanja sudske prakse, niti se radi o pravnim pitanjima od opšteg interesa ili pitanjima u interesu ravnopravnosti građana, te u odsustvu potrebe novog tumačenja prava nema potrebe za razmatranjem tužiočeve posebne revizije primenom člana 404. ZPP, saglasno čemu je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima su tužbeni zahtev odnosni na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz prvog stava ovog člana (član 33. stav 2. ZPP). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostpenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je dana 04.03.2022. godine. Vrednost spora je 34.800,00 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
