Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26676/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca ... AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2791/22 od 28.08.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2791/22 od 28.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2791/22 od 28.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1106/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 4/2022 od 18.01.2022. godine za iznos glavnog duga na ime dospelog, a neisplaćenog potraživanja po računu broj .../... od 28.06.2021. godine u iznosu od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.07.2021. godine do isplate, kao i za troškove izvršenja od 9.937,33 dinara i u tom delu je usvojen kao osnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženom. Stavom drugim izreke, delimično je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 4/2022 od 18.01.2022. godine u obavezujućem delu za preostali iznos glavnog duga od priznatog iznosa od 7.500,00 dinara do traženog iznosa od 22.800,00 dinara ili za iznos od 15.300,00 dinara sa zatraženom zakonskom zateznom kamatom od 24.07.2021. godine do isplate i u tom delu tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 32.812,00 dinara, a na iznos od 30.000,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2791/22 od 28.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv prvostepene presude u odnosu na stav prvi izreke. Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude u odnosu na stav drugi izreke. Stavom petim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem izreke. Stavom šestim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Sporno potraživanje, za koje je delimično odbijen tužbeni zahtev odnosi se na radnje zastupanja koje je preduzeo tužilac, kao punomoćnik advokat posle prijema obaveštenja tuženog, vlastodavca o raskidu ugovora o advokatskom zastupanju.
Po zaključenom ugovoru između stranaka tužilac, kao advokat, bio je u obavezi da u otkaznom roku preduzima radnje koje ne trpe odlaganje i o tome obavesti tuženog, a ne i da nakon toga preduzima parnične radnje, za koje radnje zahteva spornu naknadu. Pravo da se zahteva izvršenje obaveza preuzetih ugovorom uslovljeno je saglasnošću ugovorača u svakom konkretnom slučaju, a utvrđene činjenice na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda, ne vode zaključku da postoje pravna pitanja koja zahtevaju odlučivanje o reviziji kao poseboj, u smislu napred citirane zakonske odredbe.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbama člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 470. ZPP propisano je da će se postupak o sporivima male vrednosti sprovoditi i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Parnica je pokrenuta predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koji je podnet 13.01.2022. godine. Prigovorom je osporeno u celosti rešenje Osnovnog suda u Vranju IIV 4/22 od 18.01.2022. godine, po kome je glavnica potraživanja 22.800,00 dinara. Postupak je nakon toga po odredbi člana 90. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/2015...9/20) sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković