.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26680/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Staniša Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1246/23 od 19.07.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1246/23 od 19.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1246/23 od 19.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1386/22 od 15.03.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je Sporazum o utvrđivanju naknade zaključen između stranaka pred Sekretarijatom za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja broj 465-1251/2011-07 od 09.01.2013. godine ništav i ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike od isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište sa kat. parcele br. .. njiva 2. klase površine 5 a 43 m2 upisano u LN .. KO Vranje 1, tužiocu kao suvlasniku ½ nepokretnosti isplati 111.315,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 184.825,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1246/23 od 19.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2).
Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa tako što je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti prilikom eksproprijacije zemljišta. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom Poreske uprave već je veštačenjem, kao dokaznim sredstvom predviđenim Zakonom o parničnom postupku visina naknade određena primenom tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Pravnosnažne odluke revizijskog suda i drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se tuženi poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna. Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko prvnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate podneta je 20.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 111.315,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
