U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je pobijana presuda zasnovana na činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između „C market“ AD Beograd koga je zastupao Slobodan Radulović, kao generalni direktor i tužioca, kao advokata iz ..., zaključen je 30.08.2004. godine, ugovor o pružanju advokatskih i konsultantskih usluga. Navedenim ugovorom u tački jedan je konstatovano da je „C market“ od 2004. godine započeo postupak preuzimanja akcija od takozvanih malih akcionara, te postupak dokapitalizacije emitovanja novih emisija akcija, pa ovlašćuje advokata da on i članovi njegovog tima vrše advokatske i konsultantske usluge koje se odnose na projekat. Pod tačkom dva ugovora definisane su obaveze advokata, pored ostalog, da u pružanju usluga štiti interese „C marketa“ sa pažnjom dobrog privrednika, da uloži maksimalne napore u ostvarivanju uspešne realizacije projekta i da pomaže, savetuje i podržava C market u ostvarivanju projekta, pruža sve neophodne informacije i znanje iz svoje oblasti, koja su potrebna za izradu prethodnih i konačnih ugovora, tužbi, žalbi i drugih podnesaka koji se upućuju sudu i drugim organima koji su od značaja za projekat, daje redovne informacije o stanju projekta i savetuje „C market“ u pogledu preuzimanja pojedinih aktivnosti u različitim fazama projekta, obaveštava i dostavlja mu svaku korespondenciju koju primi u vezi projekta, da neće ostvariti profit ili beneficije za sebe ili neko drugo pravno ili fizičko lice, osim ako je to dogovoreno ovim ugovorom. U tački četiri je definisana cena usluge, tako što se „C market“ obavezuje da ukoliko dođe do uspešnog okončanja projekta i akcije malih akcionara budu preuzete od strane domaćeg ponudioca, te ukoliko dođe do realizacije odluke o povećanju kapitala, u roku od 90 dana od dana okončanja tog posla, isplati advokatu 0,32 % od vrednosti ukupne investicije, koji iznos će se isplatiti advokatu i članovima njegovog tima na poslovni račun koga odredi advokat, uvećan za visinu PDV-a na usluge u koju cenu će se uračunati iznos primljenih avansa u toku 2005. godine; a ukoliko do marta 2006. godine ne dođe do uspešnog okončanja projekta iz bilo kojih razloga „C market“ se obavezuje da advokatu pored isplaćenih avansa isplati još paušalno iznos od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na dan plaćanja, uvećanih za PDV. Tačkom šest ugovora predviđena je obaveza advokata da po prestanku ovog ugovora dostavi svu poslovnu korespondenciju i dokumentaciju koja se nalazi u njegovom posedu, a koja se odnosi na projekat. Ugovor je potpisan od strane Slobodana Radulovića i advokata AA i overen pečatima „C marketa“ i Advokatske kancelarije „AA“. Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju ponude za preuzimanje akcija od 15.10.2004. godine, ponudiocu Preduzeću za promet i usluge „Primer-C“ DOO Beograd, odobrena je ponuda za preuzimanje akcija Trgovinsko akcionarskog društva „C market“ Beograd, s tim što je ponudilac dužan da komisiji u roku od 20 dana od dana zatvaranja ponude, dostavi obaveštenje o rezultatu ponude za preuzimanje akcija, a ako je ponuda za preuzimanje uspešno završena i podatke o ukupnom broju preuzetih akcija. Iz pregleda uspešno završenih ponuda za preuzimanje akcija Centralnog registra – depo i kriling hartija od vrednosti, utvrđeno je da je emitent „C market“ AD, da je kupac „Primer-C“ DOO, da je datum sticanja vlasništva 07.12.2005. godine i da je preuzeto 149.767 akcija po ceni od 25.800,00 dinara. Prema računu koji je izdao tužilac od 04.04.2005. godine za advokatske usluge na ime „C marketa“ sa 18% PDV-a koje su iznosile 573.480,00 dinara i izvodu broj ... ... banke od 13.04.2005. godine, tužilac je primio uplatu od „C marketa“ u navedenom iznosu. Prema računu koji je izdao tužilac za advokatske usluge „C marketu“ sa 18% PDV-a u iznosu od 601.800,00 dinara i izvodu broj ... ... banke od 29.08.2005. godine, tužilac je primio uplatu u navedenom iznosu. Prema računu koji je izdao tužilac od 31.08.2005. godine za advokatske usluge po ugovorima od 30.08.2004. godine i 04.01.2006. godine na ime „C marketa“ sa 18% PDV-a u iznosu od 1.018.576,00 dinara i izvodu broj ... ... banke od 19.09.2006. godine, tužilac je primio uplatu u navedenom iznosu po osnovu prometa robe i usluga, međufazna potrošnja. Prema odredbi člana 39. tačka 5. Statuta tuženog, koji je važio u vreme zaključenja predmetnog ugovora, Skupština akcionara odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, a po članu 69. tačka 11. i 15. Upravni odbor društva, između ostalog, odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji i povezivanju sa drugim preduzećima i daje saglasnost za promet akcija društva i sticanju paketa akcija više od 10, 20, 33 i 50 % . Društvo zastupa i predstavlja generalni direktor bez ograničenja (član 111.), s tim da generalni direktor može dati i drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje društva, a punomoćnik može preneti punomoćje na treće lice uz saglasnost generalnog direktora ili ako je na to prinuđen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je predmetni ugovor o pružanju advokatskih i konsultantskih usluga, zaključen u cilju realizacije projekta tuženog i da je za njegovo zaključenje bila potrebna prethodna saglasnost skupštine, odnosno upravnog odbora društva ili prethodno ovlašćenje kojim bi se ovlastilo određeno lice da u ime tuženog zaključi predmetni ugovor, pri čemu takve saglasnosti nije bilo, niti su ovi organi naknadno dali saglasnost, pa je zakonski zastupnik tuženog prekoračio granice svog ovlašćenja, s obzirom da sporni ugovor ne predstavlja ugovor o zastupanju koji je generalni direktor mogao samostalno da preduzme, pa tuženi zato nije u obavezi prema tužiocu u smislu odredbe člana 87. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Odredbe Statuta, kao opšteg akta tuženog morale su biti poznate tužiocu koji je kao advokat pružao pravnu pomoć, advokatske i konsultantske usluge iz statusnog prava tuženog. Istovremeno, prema odredbi člana 4. spornog ugovora (da akcije malih akcionara treba da budu preuzete od strane domaćeg ponudioca, a ne bilo kog) i rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 15.10.2004. godine (kojim dokazuje da je ispunio svoje ugovorne obaveze), tužilac je zapravo postupao za račun i u korist Privrednog društva „ Primer – C“ DOO, a ne tuženog. Tome u prilog ide i tvrdnja tuženog da u svojoj arhivi i knjigovodstvu nema podataka o ovom ugovoru, niti dokumentacije o realizaciji ugovora. Takvo ugovaranje je protivno dobrim običajima i interesima tuženog, pa je kao takvo imalo nedopušten predmet obaveze u smislu člana 49. ZOO.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, zaključujući da je predmetni ugovor ništav pravni posao, zbog čega tuženi nema obavezu da tužiocu isplati sporno novčano potraživanje.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda ovaj ugovor nije standardni ugovor o zastupanju koji je direktor mogao zaključiti, već mešoviti ugovor sa elementima ugovora o delu, čija je realizacija uslovljena i vezana za preuzimanje akcija, odnosno realizaciju kapitala. Za važnost takvog ugovora bila je neophodna odluka Skupštine akcionara ili Upravnog odbora, koja je izostala. Odredbama predmetnog ugovora (tačka 1.) definisan je predmet i cilj ugovora, tako što je konstatovano da je „C market“ od 2004. godine započeo postupak preuzimanja akcija od takozvanih malih akcionara, te postupak dokapitalizacije emitovanjem novih emisija akcija, pa ovlašćuje advokata da on i članovi njegovog tima vrše advokatske i konsultantske usluge koje se odnose na taj projekat. Međutim, navedena odredba u vezi sa tačkom 4. ugovora (cena usluge), definiše uspešno okončanje projekta kao preuzimanje akcija malih akcionara od strane domaćeg ponudioca i realizaciju odluke o povećanju kapitala, u kom slučaju se tuženi obavezuje da isplati tužiocu 0,32 % od vrednosti ukupne investicije, uvećan za visinu PDV-a na usluge u koju cenu će se uračunati iznos primljenih avansa u toku 2005. godine, a što predstavlja predmetno novčano potraživanje.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se osporava zaključak nižestepenih sudova da je takvo ugovaranje cene konsultantskih usluga i usluga zastupanja od strane advokata protivno dobrim običajima i interesima tuženog jer se u cilju realizacije projekta (preuzimanje akcija malih akcionara) favorizuje domaći ponudilac, zbog čega predmetni ugovor u smislu članova 47. i 49. ZOO, kao ništav pravni posao, ne stvara obavezu za tuženog da izvrši isplatu predmetnog potraživanja. Predmetni ugovor je zaključen pre izbora ponudioca, definišući unapred uspešno okončanje projekta, kao preuzimanje akcija malih akcionara od strane domaćeg ponudioca i realizaciju odluke o povećanju kapitala, pa su bez uticaja revizijski navodi da je među ponudiocima bilo više pravnih subjekata i da je izabran subjekt koji je dao najpovoljniju ponudu, a to je bio domaći ponudilac. Činjenica što je ugovor potpisan od strane generalnog direktora tuženog i revidentovo ukazivanje da je on bio ovlašćen da zaključi ugovor u ime tuženog je irelevantno jer je za ništavost ugovora dovoljan samo jedan razlog (nedopušten predmet obaveze). Po članu 47. ZOO, kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (član 49. ZOO).

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić