U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Aleksandar Đurašinović, advokat iz ..., protiv tužene „MTS Banke“ AD sa sedištem u Beogradu, koju zastupa dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi raskida ugovora i naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6492/18 od 11.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 6492/18 od 11.01.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 7113/17 od 09.02.2018. godine raskinut je ugovor o dugoročnom kreditu broj .. zaključen dana 09.07.2007. godine između proizvodno zanatske radnje „Kolektiv inženjering“ PR AA, čiji je pravni sledbenik tužilac i „MTS Banke“ AD kao pravnog sledbenika Kosovsko Metohijske banke „AD Zvečan“. (stav 1. izreke). Delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 489.173,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2009. godine do isplate. (stav 2. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 489.173,00 dinara počev od 21.05.2008. godine do 01.12.2009. godine. (stav 3. izreke) Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete preko dosuđenih 489.173,00 dinara a do traženih 2.118.500,00 dinara, dakle za 1.629.327,00 dinara, iznos od 139.442,00 dinara i na osnovu izmakle koristi iznos od 100.000.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2008. godine do isplate. (stav 4. izreke) Odbačen je kompenzacioni prigovor kojim je tužena tražila da se obaveže tužilac na isplatu iznosa od 312.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2008. godine do isplate kao nedozvoljen. (stav 5. izreke) Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 29.000,00 dinara. (stav 6. izreke)

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6492/18 od 11.01.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom, petom i šestom izreke. Određeno je da svaka strana snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu zahteva blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i tužena u usvajajućem delu zahteva zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da su revizije neosnovane.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Revizijom tužene se neosnovano ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer su pobijanom odlukom ocenjeni bitni žalbeni navodi i navedeni razlozi koje je sud uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničom stanju između Kosovsko Metohijske banke AD Zvečan i proizvodno zanatske radnje „Kolektiv inžinjering“ PR AA zaključen je 09.07.2007. godine ugovor o dugoročnom kreditu kojim je tužiocu kao korisniku kredita odobren dugoročni kredit u visini od 1.221.000,00 dinara sa rokom vraćanja u osam jednakih kvartalnih anuiteta. Odobreni kredit je namenski i koristi se za kupovinu mašine za rezanje oble građe „Lajmet 1200“ koja je u vlasništu banke a danom potpisivanja ovog ugovora smatra se da je korisnik kredita preuzeo od banke navedenu mašinu. Kosovsko Metohijska banka AD Zvečan je 07.10.2010. godine promenila naziv u „Dunav banku“ AD Zvečan, koja je brisana iz registra 19.12.2012. godine i upisana „Dunav banka“ AD Beograd a zatim promenila ime 18.05.2015. godine u „MTS Banka“AD Beograd. Zanatska radnja tužioca je brisana iz registra. Sporna mašina „Lajmet 1200“ pravnom prethodniku tužene banke kao izvršnom poveriocu je dosuđena u izvršnom postupku Trgovinskog suda u Kraljevu, rešenjem od 10.09.2007. godine na ime duga izvršnog dužnika Preduzeća „Jankovina“. U ovom postupku treće lice Preduzeće „Tea“ je uložilo prigovor da mašina ne može biti predmet izvršenja jer je vlasništvo navedenog preduzeća prema priloženom računu. Pravni prethodnik tužene banke nije primio u posed spornu mašinu, niti je predao tužiocu. Izvršni postupak u kome je mašina dosuđena pravnom prethodniku tužene je obustavljen 18.01.2010. godine pri čemu „Kosovsko Metohijska banka“ po prijemu ove odluke nije izjavila pravni lek. Tužilac je 24.05.2008. godine pisanim putem zahtevao od pravnog prethodnika tužene raskid ugovora koji banka nije prihvatila već je dospele neplaćene iznose anuiteta na ime kupoprodajne cene prinudnim putem naplaćivala u izvršnom postupku. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Kraljevu 28.10.2010. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca za poništaj ugovora od 09.07.2007. godine a pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu od 23.02.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog nepravilnog i nezakonitog rada trgovinskog suda. Iz nalaza i mišljenja veštaka utvrđena je ukupna vrednost pokretnih stvari ovde tužioca od 489.173,00 dinara popisanih i prodatih u izvršnom postupku radi naplate duga po zahtevu pravnog prethodnika tužene po osnovu spornog ugovora.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da sporni ugovor nosi naziv ugovor o dugoročnom kreditu ali da je prava volja ugovornih strana bila prodaja navedene mašine i plaćanje kupoprodajne cene u ratama, da banka nije bila vlasnik prodate mašine ni pre ni posle zaključenja ugovora niti je bila u posedu mašine niti istu predala tužiocu kao kupcu. Naime, tužena banka, saglasno članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima nije stavila tužiocu na raspolaganje određen iznos novčanih sredstava niti se tužilac obavezao da dobijeni iznos novca vrati sa kamatom već je banka prodala tužiocu spornu mašinu predstavljajući se kao vlasnik. Takođe tužena saglasno obavezi iz člana 454. stav 1. istog zakona nije izvršila predaju prodate mašine tužiocu kao kupcu i cilj ugovora nije ostvaren. Kod ovakvog stanja pravilno je primenjeno materijano pravo i to odredbe člana 122, 124, 454. i 460, Zakona o obligacionim odnosima usvajanjem tužbenog zahteva za raskid ugovora usled neizvršenja ugovorne obaveze tužene. Tužilac kao osnivač brisane zanatske radnje – kupac ima pravo na osnovu člana 132. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima na vraćanje naplaćenog iznosa kupoprodajne cene po raskinutom ugovoru sa kamatom usled čega je pravilno odlučeno i delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 489.173,00 dinara sa kamatom.

Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da je tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja nedozvoljena, jer se ugovor raskida vansudski, prostom izjavom ugovorne strane. Zakon o obligacionim odnosima ne isključuje mogućnost sudskog raskida ugovora. U ovom slučaju tužilac je pisanim putem obavestio banku o raskidu ugovora ali banka nije prihvatila raskid i aktivirala je menice za prinudnu naplatu cene. Stoga parnica za raskid ugovora otklanja neizvesnost u vezi spornog pravnog odnosa stranaka i podneta tužba je dozvoljena i tužbeni zahtev u ovom delu osnovan.

Visina naknade datog od strane tužioca po raskinutom ugovoru je pravilno utvrđena veštačenjem pri čemu je pravilno tužbeni zahtev delimično odbijen jer tužilac ima pravo na vrednost popisanih i prodatih stvari prema stanju u vreme oduzimanja.

Pravilno je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete na ime tražene izmakle koristi jer tužilac suprotno članu 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima nije dokazao da je mogao osnovano da očekuje dobitak prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, koji je sprečen štetnikovom radnjom, odnosno propuštanjem isporučenja kupljene mašine. Nije sporno da je tužilac bio preduzetnik i da je kupljena mašina imala namenu rezanja oble građe iz delatnosti tužioca, međutim tužilac je propustio da pruži dokaze o obimu svog poslovanja, zaradi i mogućnostima sticanja zarade korišćenjem sporne mašine. Stoga su navodi o pretrpljenoj šteti usled izmakle koristi tužioca ostali paušalni i nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju primenom člana 154. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o potrebnim troškovima parnice.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić